Према подацима Свјетске здравствене организације, као посљедица конзумирања дувана и дуванских производа догоди се осам милиона смртних случајева годишње, од чега је готово седам милиона смртних случајева посљедица директне употребе дувана и дуванских производа, док је 1,2 милиона смртних случајева посљедица пасивног пушења, односно изложености дуванском диму. Дуванска епидемија је једна од највећих јавноздравствених пријетњи са којом се свијет до сада суочио.
Око 80 одсто или 1,1 милијарда свих пушача живи у неразвијеним и средње развијеним земљама у којима су посљедице пушења најтеже, односно учесталост оболијевања и умирања повезаних са пушењем је највећа.
Доказано је да је пушење један од главних фактора ризика за оболијевање и умирање од карцинома, болести дисајног система, кардиоваскуларних болести, можданог удара и многих других обољења, те да је повећање инциденце ових обољења у директној вези са пушењем. Пушење је, поред употребе алкохола, неправилне исхране и смањене физичке активности, један од четири водећа фактора ризика за настанак и развој незаразних болести.
Поред штетних последица на здравље, пушење је одговорно за велике економске трошкове који укључују трошкове здравствене заштите за лијечење обољења која су узрокована пушењем. Употреба дувана, такође доприноси сиромаштву, јер се често дешава да новац неопходан за куповину основних животних намирница буде преусмјерен за куповину цигарета.
Према међународној класификацији болести, пушење је болест зависности која има веома штетан утицај на здравље, што је утемељено на бројним научним истраживањима.
У Републици Српској, за разлику од већине европских земаља, пушење још представља друштвено и културолошки прихватљиво понашање. Последњи расположиви подаци из 2010. године о учесталости пушења међу одраслим становништвом у Републици Српској показали су да готово трећина становништва старости изнад 18 година свакодневно пуши цигарете.
Резултати Глобалног истраживања пушења код школске дјеце и омладине узраста од 13 до 15 година, које је у Републици Српској спроведено 2018. године, указују да је пушење распрострањено и у популацији најмлађих: 38,9% младих (41,1% дјечака и 36,8% дјевојчица) је једном пробало да пуши дуван или неки други дувански производ, а 11,8% њих (13,2% дјечака и 10,5% дјевојчица) свакодневно конзумирају дуван или неки дувански производ.
Посебно је забрињавајућа чињеница да 67,8 младих узраста 13 до 15 година наводи да самостално купује цигарете, а 77,5% њих наводи да никада нису били одбијени при куповини цигарета, иако је на снази Закон о забрани продаје дувана и дуванских производа малољетним лицима. Једна трећина младих од 13 до 15 година не зна да је изложеност пасивном пушењу штетна за здравље.
Да је пушење популарно и општеприхваћено у популацији најмлађег становништва говори и податак да 17,4% младих узраста 13 до 15 година наводи да мисли да ће конзумирати дуван и дуванске производе у будућности.
Свјетска здравствена организација, заједно са својим земљама чланицама, спроводи бројне активности усмјерене на смањење учесталости пушења и посљедичног оболијевања и умирања. Редован надзор над производњом, прометом и употребом дувана, заштита становништва од изложености дуванском диму, спровођење програма одвикавања од пушења, упозорење јавности о штетним посљедицама пушења, забрана рекламирања дувана и дуванских производа и повећано опорезивање дувана и дуванских производа, најзначајније су мјере које доводе до смањења учесталости пушења.
Посебно је важна мјера која се односи на опорезивања дувана и дуванских производа, која је оцијењена као најзначајнија појединачна мјера контроле дувана. Контрола дувана је мултисекторски задатак и само активним залагањем свих актера у друштву могуће је постићи смањење пушења и оболијевања и умирања повезаних за пушењем.
Image by Freepik https://www.freepik.com/free-vector/quit-smoking-concept-hand-drawn-design_10371671.htm