Sign In

Одговори на нека од честих питања о вакцинацији против COVID 19

Објављено:

​Постоји ли ефикасна вакцина против COVID 19?

Да. Постоји неколико врста вакцина против COVID 19, чија је примјена почела у неколико држава свијета. Вјероватно је да ће у будућности регулаторним органима бити достављени захтјеви за одобравање и вакцина других произвођача. Тренутно се у процесу развоја налази више вакцина против COVID 19 које су потенцијални кандидати.

Због безбједности и дјелотворности вакцине, она мора бити произведена и дистрибуисана у складу са строгим стандардима. Свјетска здравтсвена организација сарађује са партнерима из цијелог свијета на координацији кључних корака у овом процесу, укључујући и обезбјеђивање правичног приступа сигурним и ефикасним вакцинама против COVID 19 за неколико милијарди људи којима ће бити потребне.

Зашто је вакцинација значајна?

Многе заразне болести које су у прошлости односиле велики број живота и изазивале озбиљне цјеложивотне деформације спасиле су велики број људи захваљујући управо вакцинацији. Иако је данас све мање таквих болести, осим великих богиња нити једна друга болест није у потпуности искоријењена. Због тога је вакцинација најбољи облик превенције и због тога се сматра једним од највећих достигнућа човјечанства.

Неке од вакцина пружају дуготрајну, а понекад и цјеложивотну заштиту од неких заразних болести, док нас неке друге штите одређени период. Велика корист од вакцине јесте градња колективног имунитета популације, а који представља заштиту групе од избијања епидемије уколико је велики проценат припадника групе вакцинисан, а уједно представља и заштиту за онај дио популације који није у могућности да се вакцинише. Пандемија вируса корона показала нам је важност такве врсте имунитета у заједници.

Колико је времена потребно да вакцине против COVID 19 зауставе пандемију?

 Ефекат вакцина против COVID 19 на пандемију зависиће од неколико фактора. То су, на примјер: ефикасност вакцине, брзина и континуитет одобравања, производње и испоруке, те број људи који ће се вакцинисати. Такође, није занемарив ни податак о броју особа које су преболиле COVID 19, као и податак о трајању имунитета који се прати кроз научне и верификоване стручне радове.

Већина научника очекује да, као што је случај са већином других вакцина, ни вакцине против COVID 19 неће бити 100% дјелотворне.

Које врсте вакцина против COVID 19 су тренутно развијене или су у развоју? Како оне дјелују?

Од појаве вируса SARS-CoV-2, међународна научна заједница проводи интензивна истраживања за проналазак терапије која би била ефикасна у лијечењу COVID-19, као и за проналазак сигурне и ефикасне вакцине, као најбољег дугорочног рјешења за сузбијање пандемије. Огроман труд и међународна сарадња у области науке и фармацеутске индустрије су у рекордном року омогућили развој више различитих технологија за производњу вакцине против COVID-19.

Постоји најмање шест врста технологија за производњу вакцине против COVID-19, које се заснивају на ослабљеном вирусу, инактивираном вирусу или дијеловима вируса.

  • Инактивне вакцине

Вакцине на бази инактивисаног узрочника болести, у овом случају вируса. Инактивни вирус детектују имуне ћелије у организму, што изазива снажан имуни одговор. Производња захтијева велике количине вируса. Примјер инактивне вакцине је вакцина против бјеснила.

  • Живе атенуиране вакцине

Вакцине на бази живог узрочника, који је ослабљен тако да не може да узрокује болест, али изазива исти имунолошки одговор организма као природна инфекција. Овакве вакцине се не могу давати трудницама и имунокомпромитованим особама. Примјер је вакцина против морбила.

  • Вирусне векторске вакцине

Користи се вирусни вектор, који је генетским инжињерингом или модификацијом измијењен тако да садржи антиген вируса против кога се вакцинише. Нуклеинска киселина оваквог вируса доводи до стварања копија вирусног протеина, што стимулише имуни одговор домаћина. Овакве вакцине се развијају брзо, али уколико је особа раније била изложена вирусном вектору који се користи, то може умањити ефекат вакцине. Примјер је вакцина против еболе.

  • Вакцине засноване на нуклеинској киселини (RNA или DNA)

Вакцине на бази RNA или DNA узрочника болести, задужених за индуковање производње вирусног протеина који доводи до имуног одговора домаћина. Изазивају снажан ћелијски имунитет, али релативно низак одговор антитијела.

  • Вакцине засноване на честицама сличним вирусу

На бази вирусног омотача који је сличан вирусу против којег се вакцинише, али без генетичког материјала вируса. Овај вирусни омотач стимулише стварање имуног одговора. Производња оваквих вакцина је брза, али је одговор антитијела релативно низак. Примјер је вакцина против хуманог папилома вируса.

  • Протеинске подјединичне вакцине

Овакве вакцине користе фрагменте узрочника болести који су важни за изазивање имуног одговора. Мање су реактогене, али могу бити и мање имуногене (мање нежељених ефеката, али и имуни одговор може бити слабији). Примјер овакве вакцине је вакцина против хепатитиса Б.

Које категорије становништва су приоритетне да приме вакцинe против COVID 19?

Према Плану вакцинације против COVID 19 у Републици Српској, који је израдио Институт за јавно здравство Републике Српске, прве вакцине примиће корисници и запослени у домовима за смјештај старијих лица и здравствени радници (приоритетно они који лијече пацијенте обољеле од COVID 19 и запослени у микробиолошким лабораторијама за дијагностику вируса корона), а након тога особе старије од 65 година и особе са хроничним обољењима. У наредним фазама биће обухваћене и друге категорије становништва које су под повећаним ризиком од инфекције вирусом корона (просвјетни радници, васпитачи у предшколским установама, полиција, цивилна заштита, ватрогасци, инспектори итд.)

Да ли ће вакцинација против  COVID 19 бити обавезна или добровољна?

Вакцинација против COVID 19 ће бити добровољна. У времену пандемије која је довела до огромних посљедица на здравље и животе људи и која је утицала на све сфере функционисања друштва, очекује се да вакцинација, као најефикасније средство за заштиту здравља од COVID-19, буде прихваћена од стране становништва. Нарочито је битно да буде прихваћена од оних који су највише изложени (као што су здравствени радници), оних који су највише угрожени овом болешћу (старије особе, особе које имају хроничне болести) и оних који, по природи посла, могу да пренесу инфекцију на најосјетљивије особе (запослени у старачким домовима, здравствени радници итд). У супротном, огроман труд и улагања у научној заједници који су остварени у претходној години, како би вакцина била доступна, неће бити искориштени.

Грађани ће подносити захтјев за вакцинацију против COVID 19, a након вакцинације против COVID 19 добиће потврду о вакцинацији.

Да ли ће вакцина против COVID 19 бити бесплатна?

Да. Република Српска улаже значајне напоре и средства да вакцина што прије стигне до грађана Републике Српске и она ће за грађане бити бесплатна.

Да ли је оправдана забринутост због вакцинације, јер је вакцина настала релативно брзо? Како се убрзава процес истраживања и развоја без нарушавања безбједности вакцине? 

У проналазак безбједне и ефикасне вакцине уложено је јако много, а важно је узети у обзир и чињеницу да се читава свјетска наука ангажовала на производњи вакцине против вируса корона.

Свјетска здравствена организација и партнери посвећено раде на убрзавању развоја вакцина против COVID 19 уз поштовање највиших стандарда сигурности.

Вакцине су некада развијане у неколико корака, који могу трајати годинама. Данас, с обзиром на хитну потребу за вакцинама против COVID 19, финансијска улагања и научна сарадња без преседана мијењају начин развоја вакцине. То значи да се одређени кораци у процесу и истраживању одвијају паралелно, уз поштовање строгих клиничких стандарда и стандарда безбједности. На примјер, у неким клиничким испитивањима оцјењује се више вакцина истовремено. Међутим, то не значи да су студије мање ригорозне.

Да ли вакцине против COVID 19 обезбјеђују дуготрајну заштиту?

Још је сувише рано рећи да ли вакцине против COVID 19 обезбјеђују дуготрајну заштиту. Одговор на ово питање захтијева даље истраживање. Међутим, подаци охрабрују, пошто указују на то да већина особа које се опораве од COVID 19 имају имунолошку реакцију која обезбјеђује заштиту од поновне инфекције барем неко вријеме - иако се још испитује колика је та заштита и колико траје. За већину вакцина против COVID 19 које су доступне или у фази тестирања предвиђен је режим са двије дозе.

На који начин ће вакцине против COVID 19 бити складиштене и дистрибуисане?

Дистрибуција и чување свих вакцина против COVID 19, у првим испорукама, па и оних које се чувају на -80ºС, ће се радити тако да се искористи постојећи систем (централно складиште у Институту за јавно здравство Републике Српске, дистрибуција преко Регионалних центара Института). Како вакцина која се чува на -80ºС може да буде стабилна након одмрзавања пет дана (на температури фрижидера), биће довољни капацитети за чување ових вакцина на -80ºС само на нивоу Института и регионалних центара. УНИЦЕФ, канцеларија за БиХ, пружа помоћ Институту у обезбјеђивању нових капацитета за хладни ланац. Такође, Институт за јавно здравство Републике Српске има капацитете за складиштење и дистрибуцију вакцина које се чувају на вишим температурама.

На којим мјестима ће у првом таласу бити спровођена вакцинација?

Мјесто вакцинације ће се одређивати у зависности од категорије становништва која се вакцинише. Здравствени радници ће бити вакцинисани у својим матичним здравственим установама, запослени и корисници домова за старија лица ће бити вакцинисани у самим домовима за старија лица од стране тимова надлежних домова здравља. За остале особе које подлијежу вакцинацији, планирана је вакцинација у надлежним амбулантама породичне медицине или ће бити организовани пунктови у њиховим домовима здравља, а у појединим случајевима и изван дома здравља, зависно од услова који постоје у конкретној локалној заједници.

Како се здравствени радници припремају за спровођење процеса вакцинације?

Све здравствене установе именују тимове који ће бити задужени за организацију, спровођење, праћење и извјештавање о процесу вакцинације против COVID 19, а који ће бити обучени од стране Института за јавно здравство Републике Српске. Едукација укључује информације о доступним вакцинама, начину чувања, начину апликације, надзору над провођењем вакцинације и сигурности вакцинације, неопходном извјештавању и сл.

Да ли особе које су прележале COVID 19 треба да приме вакцину? Колико времена након преболованог COVID 19 се препоручује вакцинација против ове болести?

Вакцинација се препоручује и онима који су прележали корона вирус. То је препорука и Свјетске здравствене организације, јер се не зна колико антитијела трају након преболијевања болести, те колики је ниво антитијела потребан да би особа била заштићена. Забиљежено је да су људи поново оболијевали већ након инфекције, али се чешће дешава када прођу три мјесеца. Постоји индикација да је имунитет након преболијевања дужи, али има људи код којих није тако. Препорука Свјетске здравствене организације и других међународних организација је да се већина популације вакцинише. 

Чим прође акутна фаза болести COVID 19, особа се може вакцинисати. Према тренутно доступним сазнањима, нема потребе да се прави велики размак између преболијевања и вакцинације, која ће свакако допринијети имунитету и продужити га. 

Можемо ли и након вакцинације бити преносиоци вируса?

До сада је истражен ефекат вакцине на смањење могућности оболијевања, али није истражен ефекат на преношење вируса. Због тога не можемо бити сигурни да особе које су вакцинисане и тиме заштићене од оболијевања, уколико дођу у контакт са зараженом особом, не могу да преносе вирус на својој слузници на друге особе. Епидемиолошке мјере превенције попут ношења маски и одржавања физичке дистанце ће бити неопходне још неко вријеме, све док се вакцинацијом толико не повећа број имуних особа да дође до значајног смањења преноса вируса у популацији.

Да ли се може десити да особа која је примила вакцину против COVID 19 оболи од овог вируса?

Такви случајеви се могу десити уколико је особа била у контакту са вирусом прије него што се вакцинисала, тако да је у тренутку вакцинације била у инкубацији, затим код особа које су биле у контакту са вирусом у току 10-так дана у којима се тек развијају антитијела или је особа примила прву од укупно двије потребне дозе вакцине и у организму се још није развио довољан титар заштитних антитијела. 

Након вакцинације потребно је да прође одређено вријеме, отприлике око 15 дана, да се почну развијати антитијела и зато и након вакцинације треба примјењивати мјере личне заштите, што важи и прије вакцинације. Слично је са вакцинацијом против сезонског грипа и других болести против којих се вакцинишемо. Због тога љекари савјетују да се чувамо током првих 15 дана након вакцинације, док се још не формирају антитијела.

Да ли је потребан љекарски преглед прије вакцинације?

Препоручено је са изабраним доктором породичне медицине разговарати о евентуалним хроничним болестима или здравственом стању, након чега ће доктор процијенити да ли је потребно одгодити имунизацију.

Да ли се на сам дан примања вакцине смију користити и други лијекови које особа користи за раније дијагностификоване болести?

Вакцинација не утиче на узимање редовне терапије, те се и на дан вакцинације смију и требају узимати прописани лијекови.

Да ли је и након вакцинације против вируса корона потребно да се носи маска, одржава дистанца од других особа и да се придржавамо других превентивних мјера?

С обзиром на то да су тренутно ограничене информације о томе у којој мјери вакцина утиче на само ширење вируса корона, те колико дуго траје имунитет стечен вакцинацијом, препорука је да и особе које су примиле вакцину примјењују све личне мјере заштите укључујући ношење маске, одржавање физичке дистанце од најмање 2 метра од других особа, избјегавање већих дружења и окупљања, често прање руку и одржавање хигијене, те придржавање осталих препорука Института за јавно здравство Републике Српске.

Како се поступа у случају појаве нежељених реакција на вакцинацију?

У случају нежељеног догађаја након вакцинације, као на примјер алергијске реакције на вакцину, медицински тимови који проводе вакцинацију обучени су за пружање помоћи. То је обавезна процедура у случају било које вакцинације, не само вакцинације против COVID-19. Уколико се деси, нежељени догађај, посебно озбиљан нежељени догађај, он се мора пријавити, истражити и испитати да ли је повезан са вакцинацијом. Као и код других врста вакцинације за то је прописана одговарајућа процедура у складу са Правилником о начину спровођења имунизације и хемиопрофилаксe против заразних болести.



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.