Sign In

Инфраструктура квалитета

Како би се обезбиједило слободно кретање робе и успоставила тзв. зона слободне трговине, сви органи управе у БиХ су се чланом 75. Споразума о стабилизацији и придруживању између ЕУ и БиХ, обавезали да ће да „предузму неопходне мјере како би се постепено постигла усаглашеност са техничким прописима Европске уније и европским поступцима стандардизације, метрологије, акредитације и оцјењивања усаглашености" и да ће у складу са ЕУ праксом укинути све техничке и друге препреке слободној трговини.


Суштински предуслов за уклањање техничких препрека трговини и елиминисање трошкова које захтјевна техничка регулатива Европске уније ставља пред извозне компаније из Републике Српске, су јасно дефинисани важећи прописи и пратећи стандарди, те њихова усклађеност са прописима и принципима Европске уније, уз обезбјеђење високог нивоа заштите и безбједности, живота и здравља људи, биљака и животиња, заштите животне средине и потрошача, а што је и захтјев CEFTA 2006 споразума, чији је БиХ потписник, али и Свјетске трговинске организације (СТО).

Имајући у виду да је конкурентност предузећа из Републике Срспке директно повезана са њиховом способношћу да произведу и пласирају на тржиште безбједне и квалитетне производе, који су усаглашени са важећим прописима, а чија цијена не одступа много од цијене осталих таквих производа пласираних на тржишту, доступност важећих прописа о производима и услугама и пратећих стандарда за пословну заједницу и грађане, представља значајан предуслов за боље пословање домаће привреде, раст извоза и страних улагања, те ефикаснију заштиту потрошача.

Важећи прописи Републике Српске који дефинишу техничке и друге захтјеве за производе и услуге

Листа важећих прописа Републике Српске који дефинишу техничке и друге захтјеве за производе и услуге (усвојила Влада Републике Српске на 107. сједници од 12. јануара 2017. године, Закључком број 04/1-012-2-49/17) састоји се од важећих прописа Републике Српске донесених од маја 1992. године до данас и СФРЈ и СР БиХ прописа, који су у правни систем Републике Српске преузети Уставним законом за провођење Устава Републике Српске, („Службени гласник Републике Српске", број 21/92) и који су на снази до доношења нових прописа. Такође, ова листа прописа садржи и податке о пратећим BAS или JUS стандардима који се наводе у конкретном пропису и у форми табеле, распоређене по надлежним институцијама Републике Српске и њиховим надлежним областима.

Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу, у својству републичког координатора процеса европских интеграција редовно ажурира предметну листу и иста се може преузети у наставку текста.

Напомена: Листа прописа не садржи прописе који дефинишу техничке и друге захтјеве за производе и услуге, чији су доносиоци институције на БиХ нивоу (нпр: лијекови и медицинска средства, хомологација и сертификација возила и дијелова возила, авио саобраћај, нуклеарна безбједност и сл.). 

Регистар важећих прописа Републике Српске који дефинишу техничке и друге захтјеве за производе и услуге, који омогућава преглед конкретних прописа из наведене Листе, у pdf формату, налази се и на сајту Републичког завода за стандардизацију и метрологију, и може се погледати путем следећег линка:

Регистар важећих прописа Републике Српске који дефинишу техничке и друге захтјеве за производе и услуге

Напомена: Листа и Регистар важећих прописа Републике Српске информативног су карактера и циљ им је да буду од помоћи приликом планирања производње и стављања производа на тржиште Републике Српске и њихове куповине и употребе, односно приликом процијене које  захтјеве и које прописе  конкретни производи морају да задовоље у Републици Српској.  

 

JUS стандарди са обавезном примјеном

Поред прописа који прописују техничке и друге захтјеве за производе, који су у правни систем Републике Српске преузети Уставним законом за провођење Устава Републике Српске („Службени гласник Републике Српске", број 21/92), у мају 1992. године у правни систем Републике Српске преузето је и преко 9000 JUS стандарда са обавезујућом примјеном.

У складу с тим, Републички завод за стандардизацију и метрологију је, у сарадњи са Институтом за стандардизацију БиХ,  утврдио свеукупну  „Листу преузетих JUS стандарда са обавезном примјеном", која  садржи укупно  9 213 JUS стандарда са обавезном примјеном и која се налази на сајту Републичког завода за стандардизацију и метрологију.

Влада Републике Српске је на 157. сједници од 21.12.2017. године, разматрала „Информацију о утврђивању важеће листе JUS стандарда са обавезујућом примјеном у Републици Српској" и у складу с тим донијела Закључак број 04/1-012-2-3310/17 којим је усвојила, између осталог, и:

  • Листу JUS стандарда са обавезном примјеном који су наведени у важећим прописима Републике Српске (тренутно садржи 416 JUS стандарда са обавезном примјеном, и која се може преузети у наставку текста), као и
  • Листу JUS стандарда са обавезном примјеном за које је потребно донијети одговарајуће прописе Републике Српске (у којој је идентификовано 211 JUS стандарда, чије захтјеве би било потребно задржати у правном систему Републике Српске као дио техничке регулативе, а због заштите и безбједности здравља људи, животиња, биљака, заштите животне средине, заштите потрошача и осталих корисника, заштите имовине и других јавних интереса и налази се у наставку текста).

На основу наведених листи израђени су планови доношења прописа Републике Српске који су усвојени на 192. сједници Владе Републике Српске Закључком број 04-012-2-2351/18 од 27. августа 2018. године, и то:

  • „План доношења прописа Републике Српске којима ће се ставити ван примјене важећи СФРЈ прописи и пратећи JUS стандарди за период 2018 – 2021" и
  • „План доношења прописа Републике Српске којима се мијењају JUS стандарди са обавезном примјеном".


Стратегија инфраструктуре квалитета производа и услуга у Републици Српској за период 2019–2023. године - Преузимање и примјена правне тековине Европске уније у области Слободног кретања робе

„Стратегија инфраструктуре квалитета производа и услуга у Републици Српској за период 2019–2023. године – Преузимање и примјена правне тековине Европске уније у области Слободног кретања робе" и Акциони план за реализацију Стратегије, усвојени су 29. октобра 2019. године на 7. редовној сједници Народне скупштине Републике Српске (Одлука број 02/1-021-1076/19 od 31.10.2019. године, објављена у „Службеном гласнику Републике Српске", број 95/19). Стратегију је припремила интерресорна радна група, а привредна заједница Републике Српске, као и научна и образовна заједница биле су укључене путем Привредне коморе Републике Српске.

Израда стратешког оквира за области инфраструктуре квалитета у БиХ обавеза је која је произилазила из процеса европских интеграција, а наведена је у Мишљењу Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ и пратећем Аналитичком извјештају, извјештајима о БиХ у неколико претходних година, те препорукама Европске комисије са одржаних састанка заједничких радних тијела између ЕУ и БиХ, формираних за праћење спровођења ССП-а.

Постојање стратешког оквира унапређења инфраструктуре квалитета омогућава плански развој свих области које чине инфраструктуру квалитета и планско преузимање правне тековине Европске уније за Поглавље 1 – Cлободно кретање робе. Уједно то је и један од предуслова за аплицирање за средства за унапређење ове области из фондова и програма помоћи ЕУ, те других донатора.

Стратегија дефинише шест Општих стратешких циљевa и 32 Посебна стратешка циља у 8 области, за чију реализацију је дефинисано 119 активности из надлежности 12 институција у Републици Српској.

Структура и садржај Стратегије конципирани су тако да прате захтјеве Поглавља 1 Cлободног кретања робе и будућих припрема за аналитички преглед законодавства у овој области, те почетак преговора са Европском унијом када БиХ добије статус „кандидата за чланство у ЕУ". У том смислу, документ има и поднаслов: „Преузимање и примјена правне тековине Европске уније у области Cлободног кретања робе". Такође, утврђене су јасне надлежности и планови законодавног и институцијалног унапређења ових области у Републици Српској и БиХ. Пратећим Акционим планом за реализацију Стратегије детаљно су утврђене активности за реализацију општих и посебних стратешких циљева, надлежне институције, рокови и потребна финансијска средства, те мјерљиви индикатори реализације.

Приликом израде Стратегије, идентификовани су сви актуелни правни акти Европске уније у областима које покрива Поглавље 1 – Слободно кретање робе (47 прописа ЕУ), а које је неопходно преузети  домаћим прописима и то:

  • у области Новог и Глобалног приступа – 38 прописа ЕУ,
  • у области Старог приступа – 22 прописа ЕУ,
  • у оквиру Процедуралних мјера – 7 прописа ЕУ.

До усвајања Стратегије у Републици Српској су у овим областима већ донесена 73 прописа (14 закона и 59 подзаконских аката), који  су дјелимично усклађени са тада важећа 43 правна акта Поглавља 1 Европске уније.

У наведеном петогодишњем периоду, планирано је преузимање 37 правних аката Европске уније доношењем 42 прописа Републике Српске (7 закона и 25 подзаконска акта) и то:

  • у области Новог приступа – 21 пропис Европске уније доношењем 29 прописа Републике Српске (4 закона и 25 подзаконских аката). За 4 акта Европске уније, нема планираних активности до 2023. године.
  • у области Старог приступа – 11 прописа Европске уније доношењем 11 прописа Републике Српске (2 закона и 9 правилника).
  • у области Процедуралних мјера – 5 прописа Европске уније доношењем 2 прописа Републике Српске (1 закона и 1 правилник). За 2 акта Европске уније, нема планираних активности до 2023. године.

Тренутно овом стратегијом није планирано преузимање у правни систем Републике Српске само 6 најновијих прописа Европске уније у овој области (ЕМС, машине које производе буку, ограничење употребе опасних супстанци у електричној и електронској опреми, поврат незаконито изнесених културних добара). Правни акти Европске уније дати у Акционом плану иновираће се на годишњем нивоу, као и мјере и активности за њихово преузимање.

Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу  је у складу са Законом о републичкој управи („Службени гласник Републике Српске", број 115/18) надлежно за координацију свих активности за испуњавање обавеза процеса европских интеграција у Републици Српској за области Поглавља 1 – Слободно кретање робе, област услуга у оквиру Поглавља 3 − Слобода пружања услуга и рад Координационог тијела за инфраструктуру квалитета производа и услуга Републике Српске, те је одговорно и за праћење реализације стратегије и пратећег акционог плана, те извјештавање Владе и Народне скупштине Републике Српске о томе, на годишњем нивоу.

Општа безбједност производа

Безбjедност производа је један од захтjева који данас омогућава  произвођачима из цијелог свијета улазак на разна ино-тржишта, па и на тржиште Европске уније. То подразумијева читав низ различитих захтјева које произвођач треба да испуни у погледу безбједности производа, прије њиховог стављања на тржиште, а који зависе од врсте производа и његове намјене, корисника, те тржишта на која се тај производ пласира.

Осим тога, безбједност производа игра важну улогу за потрошаче, који свакодневно купују и користе различите производе. Очекивања потрошача су да ће производ употријебити на поуздан и безбједан начин, без ризика по њихово здравље или безбједност других корисника и околине, те да неће имати негативних утицаја на животну средину.

Уређењем области безбједности производа осигурава се правни оквир за гарантовање опште безбједности свих непрехрамбених производа, а који нису обухваћени посебним прописима или у случају када посебни прописи о тим производима немају одредбе о безбједносним захтјевима за тај производ.

У том смислу, донесен је Закон о општој безбједности производа у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске", број 46/17), а којим се уређује општа безбједност производа који су стављени на тржиште Републике Српске, критеријуми за оцјењивање усаглашености производа са општим захтјевима за безбједност, обавезе произвођача и дистрибутера, начин информисања и размјене информација о опасним производима и ризицима које ти производи представљају за потрошаче и друге крајње кориснике, као и вршење надзора над тржиштем. На нивоу БиХ у наведеној области је 2009. године донесен Закон о општој безбједности производа БиХ („Службени гласник БиХ", број 102/09), али примјена тог закона је ограничена ентитетским уставним надлежностима у области унутрашње трговине и инспекцијског надзора на тржишту, због чега је било неопходно донијети пропис Републике Српске.

Законом о општој безбједности производа у Републици Српској дјелимично су преузете одредбе Директиве 2001/95/EC о општој безбједности производа у ЕУ и одредбе Регулативе 765/2008 о утврђивању захтјева за акредитацију и за надзор над тржиштем у односу на стављање производа на тржиште.

Законски дефинисана обавеза произвођача и дистрибутера да, без одгађања и у писаној форми, обавијесте Републичку управу за инспекцијске послове-Инспекторат Републике Српске и друге органе надлежне за надзор над тржиштем БиХ, ако су упознати или би могли да знају да је одређени производ који су испоручили на тржиште опасан или би могао да представља озбиљан ризик (члан 19. Закона), разрађена је подзаконским актом: Правилником о обавјештавању о производу који је опасан за потрошаче („Службени гласник Републике Српске", број 83/18).

Правилник дефинише облик, садржај и начин подношења обавјештења, које произвођач и дистрибутер достављају органима надлежним за надзор над тржиштем када су упознати или би на основу расположивих информација и свог професионалног искуства могли да знају, да је производ који су испоручили на тржиште опасан и односи се искључиво на непрехрамбене производе стављене на тржиште Републике Српске за које посебним прописом није или је дјелимично уређена обавеза обавјештавања о опасностима које ти производи могу представљати за потрошаче.

Правилником о обавјештавању о производу који је опасан за потрошаче дјелимично су преузете одредбе Директиве 2001/95/ЕС о општој безбједности производа у ЕУ и Одлуке Комисије 2004/905/EC о утврђивању смјерница по којима произвођач и дистрибутер упућују обавјештење о опасним производима надлежним тијелима држава чланица.

Образац обавјештења је дат у прилогу Правилника, на овом сајту и сајту Инспектората, а рок за достављање истог је десет дана од дана сазнања да је небезбједан производ испоручен на тржиште.

 




Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.