Sign In

Интервју министарке финансија за Мондо

Објављено:

Министарка финасија Републике Српске Зора Видовић изјавила је у интервјуу за Мондо да је ребаланс буџета Републике Српске једна од активности која ће пратити економске мјере Владе РС и неминовно задуживање у вријеме пандемије корона вируса.

Она је нагласила да ће се ићи на уштеде на свим непотребним ставкама, попут трошкова набавке нових возила, службена путовања, преусмјеравања средстава, те да ће се обуставити инвестиције које су планиране али још нису започеле.

На питање да ли би буџет РС "преживио" и нерадни мај, Видовић је категорична да ће "преживјети у овим околностима", али додаје:

"Питање је да ли би, ако се ситуација настави и када не би било задуживања, могао задржати редовност исплата", истакла је Видовић.

 

Мондо: Молим Вас да прецизирате тренутне податке о директним и другим приходима у Републици Српској и кратко их упоредите са прошлом годином. Јесте ли забринути?

Све земље свијета се суочавају са штетним посљедицама ширења пандемије новог корона вируса по економију, па ни Република Српска није изузетак. Прва два мјесеца ове године је по уплаћеним јавним приходима био рекордан, али је појавом вируса и мјерама које су морале пратити због заштите здравља становништва која је на првом мјесту, дошло до пада. Тај пад је најевидентнији у подацима о прикупљеним приходима Пореске управе која је почетком године биљежила позитивне трендове посебно у фебруару, све до половине марта када су директни порези били већи за 17 одсто у односу на претходну годину.

Тада је дошло до наглог пада за 50 одсто, тако да је март завршен са резултатом који је за 30 одсто мањи у односу на 2019. годину. Сматрамо да ће се и у априлу задржати слични трендови у наплати јавних прихода. У првом кварталу приходи су мањи од планираних за седам процената или 57 милиона КМ. У прва три мјецеса смо на рачунима имали 598,7 милиона КМ од директних пореза и доприноса.

Очекујемо да ће и сљедећи квартал бити проблематичан, а позитивне показатеље моћи ћемо видјети тек у посљедња два квартала, када би мјере које донесемо могле дати ефекте.

Када су у питању индиректни порези, они су на нивоу БиХ у прва три мјесеца 2020. Године износили милијарду и 882 милиона КМ и већи су за 3,24 одсто у односу на годину раније, а очекивања су да ће тако бити у за април.

У марту су забиљежени најбољи резултати, гдје је на нивоу БиХ прикупљено 23 милиона више у односу на годину раније, јер су грађани подстакнути кризом куповали више него иначе, док је увоз сировина био смањен.

Прошлу годину смо завршили са 77 милиона КМ суфицита и тај новац нам је послужио у овом периоду, али треба имати у виду да смо за медицинска средства већ потрошили 60 милиона.

Када је у питању процјена даљих кретања, прилично смо реални. Постоје различите процјене о томе како ће се кретати БДП. Ми процјењујемо пад на око 2,5 одсто, али се не треба предати, него бити реалан и фокусирати се на економију и што прије почети процес опоравка Републике Српске.

 

Мондо: Недавно сте изјавили да је буџет Републике Српске стабилан. Је ли то још увијек тако и да ли је у плану ребаланс буџета?

Финансијска ситуација у Републици Српској је и поред пандемије стабилна, буџет Републике Српске је ликвидан, исплаћене су пензије, инвалиднине, мјесечни борачки додатак. У року смо измирили све подстицаје и субвенције. Посебну пажњу смо усмјерили на пољопривредну производњу, јер је у току прољећна сјетва. Обезбиједили смо и додатна средства од 2,5 милиона КМ како би се обезбједили сјетвени пакети за 9000 грађана који се не баве професионално земљорадњом. За подршку пољопривреди је издвојено и 5,5 милиона КМ за регресирано гориво, што је такође од великог значаја за сјетву и обим постојећих обрадивих површина.

Влада Републике Српске је одлучна у намјери да спроведе своје планиране мјере, које постепено уводимо, на начин који неће угрозити ни једног од буџетских корисника. Дакле, неће бити смањивања плата ни стечених права корисника буџета.

У исто вријеме радимо на томе да обезбједимо довољно средстава која ће очувати постојећа радна мјеста и одржати предузећа и привредне дјелатности да не обуставе пословање због штетних посљедица које је проузроковала пандемија.

Ребаланс буџета је само једна од активности које ће пратити мјере и неминовно задуживање, а ићи ће се на уштеде на свим непотребним ставкама, трошковима набавке нових возила, службених путовања, преусмјеравања средстава, обуставићемо инвестиције које нису још ни започеле, али треба водити рачуна о томе да се не обустављају инвестициони пројекти који су већ почели, укључујући и пројекте Аутопутева и мреже регионалних путева.

 

Мондо: На које кредите (износе и кредиторе) тренутно рачунате? Хоће ли таква „финансијска ињекција" спасити или само наставити да неко вријеме одржава привреду РС „на респиратору"?

Највеће финансијске институције ММФ и Свјетска банка су нам обезбједили кредите који би требали да нам помогну у нашој намјери да се изборимо са посљедицама кризе и обновимо економију Српске.

Република Српска би ускоро требала да добије 38 одсто од 330 милиона евра од Међународног монетарног фонда, док Свјетска банка ускоро треба да дозначи 25 милиона КМ.

Средства добијена од ММФ-а биће намијењена за фондове за обнову Републике Српске, првенствено за подршку здравству и за брз опоравак привреде, што је наш основни циљ.

Многе државе се у овој ситуацији ослањају на помоћ својих централних банака, али код нас то није могуће. Централна банка БиХ нема вољу да смањењем стопе обавезних резерви за банке ослободи дио средстава или да се ентитети подрже куповином ентитетских обвезница, па смо принуђени да се ослонимо на доступне финансијске инструменте на тржишту.

Министарство финансија Републике Српске је такође отворило рачуне Фонда солидарности како би грађани Републике Српске који су у стању да помогну финансијски, те друштвено одговорна предузећа која нису директно погођена штетним посљедицама вируса корона, подијелили терет оних који нису у прилици да раде или имају огромне штете. Ови рачуни биће пуњени донацијама домаћих и иностраних физичких и правних лица, као и од буџетских средстава.

Уз помоћ бројних мјера Владе Републике Српске, олакшице за привреду које ће бити омогућене из различитих извора, те уз одржање нивоа јавне потрошње вјерујем да ће се Република Српска релативно брзо опоравити и да ћемо посљедњег квартала имати позитивна економска кретања.

 

Мондо: Очекивања привреде и предузетника од буџета су огромна, но Ви ипак немате чаробни штапић. Шта, колико и до када можете гарантовати?

Усвојене су мјере за помоћ привредним субјектима којима се настоје одржати радна мјеста и правна лица и дјелатности предузетника. Тако су пролонгирана плаћања обавеза по завршном рачуну за 2019. годину, а на паушал малих занатских субјеката са једним или двоје запослених годишњи порез од 600 КМ умањен је за 60 одсто.

За 40.000 радника, запослених у дјелатностима које су директно погођене забранама рада уплатићемо порезе и доприносе за март, процијењене вриједности између 16,5 и 18 милиона КМ.

За скоро 70.000 радника, који су престали обављати дјелатност због одлука Владе Републике Српске, за април ћемо ићи на исплату минималне плате, пореза и доприноса, вриједности 55 милиона КМ, а зависно од развоја ситуације и за наредна два мјесеца. Имамо намјеру да обезбиједимо и значајна средства за мај, за помоћ привреди.

Пореским обвезницима који имају рјешење о репрограму пореских обавеза које плаћају у ратама, уведен је мораторијум на плаћање рата до 30. јуна, без плаћања камата.

О подршци банака привреди је разговарано са представницима банкарског сектора, а банке су дале чврсте гаранције да ће помоћи привреди да преброди посљедице које је проузороковала пандемија. Банке могу корисницима кредита одобрити посебне мјере, мораторијум, односно одгоду у отплати главнице и камате кредита.

Планирамо да оформимо фондове за обнову Српске. Гарантни кредитни фонд као подршка за мала и средња предузећа кроз давање гаранција за кредите за брзи почетак требао би да располаже средствима од око 100 милиона КМ која ће бити усмјерена од средстава која стигну од ММФ-а.

 

Мондо: Да ли би буџет Републике Српске „преживио" ванредне мјере до јуна, односно и нерадни мај?

Буџет Републике Српске ће свакако преживјети у овим околностима, али питање је да ли би ако се ситуација настави и када не би било задуживања, могао задржати редовност исплата. Имали смо такву ситуацију са мајским поплавама из 2014. године када је страдала привреда и када смо на санацију потрошили буџет и по, али је све у веома кратком року обновљено.

Другачија је врста ванредне околности, али је суштина иста. Што прије спријечити ширење вируса, збринути грађане погођене посљедицама новог корона вируса и окренути се економији, оном од чега се живи.

Требамо бити спремни да спроведемо мјере, које ћемо реализовати корак по корак, зависно од развоја епидемиолошке ситуације. Очекивања су да ће епидемија у мају јењавати и у региону, па морамо спремни дочекати тај тренутак.

 

Мондо: Ова криза је показала важност неких сектора попут прехрамбеног, фармацеутске индустрије и друго. Хоће ли то утицати на трансформацију домаће економије у будућности?

Повезивање тржишта је било од великог значаја за свјетску економију, али се у кризним моментима, попут посљедње глобалне кризе изазване пандемијом показало као недостатак.

Суштина је у томе да су се земље које су биле боље припремљене и оријентисане на домаћу производњу и ресурсе боље снашле. Код нас је ситуација била повољна, јер нам је прехрамбена индустрија оријентисана на домаће изворе.

Међутим, у одређеним областима су инострани добављачи прекинули испоруке или су подигли цијене, а домаћи произвођачи нису имали довољно залиха или сировина, а ни довољно технологије. Показало се да треба улагати у домаће ресурсе и да су знање и нове технологије од суштинског значаја да би се постигла продуктивност. Већ смо сада кренули са експанзијом пољопривреде, зато што ту имамо благу предност, а надамо се да ћемо имати доступно и партнерско тржиште када роба буде спремна за продају.

Након избијања пандемије, десиле су се и неке позитивне промјене, као што је нагла експанзија дигитализације. Веома је значајна била опремљеност здравственог сектора на којој смо годинама радили и улагали, због чега су наша издвајања средстава на сузбијању епидемије била минимална у односу на остале земље. Током кризе је дошла до изражаја и способност прилагођавања појединих грана привреде, тако се текстилна индустрија преоријентисала на шивање заштитних маски, Иновациони центар Бањалука и бањалучки ПМФ су почели израђивати визире. Гране пољопривреде су добиле сасвим нову улогу у развоју привреде Републике Српске.

Најбоље рјешење је да се окренемо властитим ресурсима док се не опораве тржишта региона и земаља са којима остварујемо највећу спољнотрговинску размјену.

Нормализација и почетак трговине са иностраним економским партнерима зависиће од опоравка тих земаља, да ли је у питању Италија, Њамачка, Аустрија, али и спремности домаћих произвођача да се понуде спремни производи.

У томе опет долазимо до мјера које је веома важно реализовати, како би предузећа превазишла проблеме са што мањим губицима, како би систем био стабилан и конкурентан у региону.

 

Мондо: Хоће ли утицати и на рационалније понашање јавне администрације и како?

Спријечавање ширења новог корона вируса у Републици Српској, избјегавање друштвених контаката, окупљање већег броја људи и забринутост за здравље становништва довели су до убрзавања дигитализације радних процеса и наглог развоја „онлајн" пословне комуникације у јавној управи која је важна због уштеда времена и новца. Документација се из папирне форме пребацила на дигиталну, а контакти са странкама су сведени на минимум.

Најбољи примјер за то је електронске пореске пријаве која је омогућена ранијим постепеним увођењем у процес комуникације са корисницима услуга Пореске управе путем дигиталних сервиса. Дигитализација услуга у Пореској управи Републике Српске се у овим временима показала јако значајна. Када је пријетња новим вирусом корона била евидентна у Републици Српској, препоручили смо корисницима банкарских услуга у Републици Српској да се не излажу ризицима и да своје трансакције обављају путем дигиталних услуга електронског банкарства.

Република Српска је у протеклом периоду радила на дигиталној трансформацији, али ће сигурно ове околности довести до значајног искорака у том правцу.



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.