Sign In

Торбица: И данас се умире од посљедица кориштења НАТО муниције

Објављено:

Савјетник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Милан Торбица рекао је данас да укупан број жртава НАТО бомбардовања у Републици Српској никада неће бити тачно утврђен, јер становништво и данас умире од малигних болести које су посљедице кориштења НАТО муниције са осиромашеним уранијумом.

Позивајући се на податке Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Торбица је рекао да је у НАТО бомбардовању убијено 46 српских војника и седам цивила, а рањено 98 војника и 21 цивил.

Он је на конференцији за новинаре у Бањалуци поводом Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Српској, који ће бити обиљежен сутра, рекао да је материјална штета као посљедица НАТО бомбардовања Републике Српске огромна и да никад није ни процијењена.

Торбица је подсјетио да је НАТО операција "Намјерна сила" трајала од 30. августа до 20. септембра 1995. године, те да је то била војна интервенција коју су спродводиле САД, уперена против Републике Српске, чиме се НАТО пред сам крај одбрамбено-отаџбинског рата отворено ставио на муслиманско-хрватску страну.

Према његовим ријечима, званичан разлог бомбардовања који је наводио НАТО, било је гранатирање сарајевске пијаце Маркале 28. августа 1995. године када је Унпрофор, без доказа, одмах оптужио Војску Српске за гранатирање.

- НАТО је већ имао припремљен повод за бомбардовање, да са припремљеним снагама изврши дејство како би се ослабила Војска Српске, иако до данас није доказано како су се десиле "Маркале два" - истакао је Торбица.

Он је нагласио да је НАТО за операцију "Намјерна сила" ангажовао више од 5.000 војника из 15 земаља и више од 400 летјелица, укључујући 222 борбена авиона која су извела 3.515 летова.

Предсједник Пододбора за обиљежавање овог догађаја Мирослав Маричић рекао је да ће Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Српској бити обиљежен у Источној Илиџи у организацији Одбора Владе Републике српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Маричић је рекао да обиљежавање почиње у 11.00 часова служењем парастоса за све погинуле у Војковићима, општина Источна Илиџа у Храму свештеномученика Петра Дабробосанског, док је за 11.30 предвиђено полагање цвијећа на мјесном гробљу Грлица на надгробне споменике брату на сестри Раденку и Радмили Галинац првим жртвама НАТО бомбардовања у Републици Српској.

Обиљежавање ће бити реализовано уз поштовање закључака Републичког штаба за ванредне ситуације, према којима је због епидемије вируса корона забрањено окупљање више од 50 лица на једном мјесту.

У злочиначком НАТО бомбардовање Републике Српске, које је почело 30. августа 1995. године у 2.12 часова и трајало до 14. септембра, страдало је више од стотину недужних цивила. На положаје Војске Републике Српске, НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.

Повод за НАТО агресију била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби иако је у извјештају независне комисије из тог периода наведено да "не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја", што је потврдио лично и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.

Према одлуци Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова која је донесена у марту прошле године, као Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Српској одређен је 9. септембар.

Тај датум одабран је у знак сјећања на дан када су у НАТО бомбардовању убијени брат и сестра Радмила и Раденко Галинац из насеља Грлица, у Војковићима. Брат и сестра Галинац били су међу првим жртвама НАТО агресије када их је 9. септембра 1995. године на срушеном мосту у насељу Семизовац, код Сарајева, убио пилот НАТО авијације.

Иницијатива за обиљежавање дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године на приједлог Новинске агенције Републике Српске - СРНА.



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.