Sign In

Сјећање на жртве усташког геноцида је наша национална обавеза

Објављено:

​Његовати сјећање на жртве геноцида Независне Државе Хрватске (НДХ) је наш дуг према историји и прецима и наша национална обавеза.

НДХ је починила геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, а никада хрватски народ није преузео одговорност, као што је то учинио њемачки народ за холокауст, који је почињен од стране нациста у његово име.

Значајно је очувати сјећање на овај монструзни злочин, јер се у Хрватској ситематски и континуирано, бројним публикацијама и квазиисторијским радовима, покушава умањити број жртава јасеновачког логора смрти. Познато је и да је њихов бивши предсједник Фрањо Туђман, у улози историчара, тврдио да је у Јасеновцу страдало само 40.000 људи.

У Хрватској постоје значајни фактори који промовишу усташтво и Анту Павелића као борца за национално ослобођење, што је страшно и недопустиво, јер су усташе починиле највећи злочин у историји српског народа и највећи злочин уопште на овим просторима.

Значајно је напоменути да Титова Југославија није придала потребан значај жртвама које су страдале на подручју НДХ, чак су прикривали многа мјеста страшног српског страдања, попут убиства више од 6.000 Срба код Старог Брода на Дрини, више од 12.000 Срба у Гаравицама код Бихаћа, више од 5.000 Срба у Шушњарима код Санског Моста, те уморства бројних Срба у јамама Херцеговине, Лике, Баније и Кордуна.

Колико им је било важно да се усташки геницид заташка и број српских жртава умањи свједочи и чињеница да партизани никада нису покушали да ослободе Јасеновац и да Броз никада није обишао овај логор смрти и поклонио се сјенама јасеновачких мученика.

Након усташког геноцида  почињеног у Другом свјетском рату на просторима хрвастке државе и етничког чишћења у последњем Одбрамбено-отаџбинском рату Срби су од конститутивног народа у Хрватској сведени на статистичку грешку.

Сматрам да се у нашем образовном систему недовољно простора посвећује и недовољно говори о усташким злочинаима у Другом свјетском рату. Недовољно се говори и о томе да су бројни градови остали у потпуност без  Срба. Бихаћ је, на примјер ,  прије Другог свјетског рата био већински српски град, а сада тамо Срба готова да и нема.

Због свега наведеног неопходно је улагати напоре да свјетска, али и домаћа јавност сазна какве су биле димензије монструозних усташких злочина над српским народом.

Наша је национална обавеза да, у што скорије вријеме, завршимо изградњу Меморијалног центра Доња Градина који ће на достајанствен и примјерен начин приказивати стварне димензије усташког геноцида.

Ове године, због епидемије вируса корона, обиљежавање најмасовнијег страдања на овим просторима, биће организовано на специфичан начин и неће бити масовно.

Међутим, сигуран сам да ће сваки Србин, Јевреј и Ром, на овај дан, одати дужну почаст свим невино страдалим у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту-Доњој Градини.

 

МИНИСТАР

Душко Милуновић

 

Поводом обиљежавање Дана сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини, у недјељу 26. априла 2020. године у Спомен подручју  Доња Градина.

 



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.