Sign In

У недјељу обиљежавање 28 година од пробоја "Коридора живота"

Објављено:

На Дугој Њиви код Модриче у недјељу, 21. јуна, биће обиљежено 28 година од пробоја "коридора живота", којим је послије 42 дана прекинута копнено-ваздушна блокада, те спојени источни и западни дијелови Републике Српске и омогућена веза са матицом Србијом.
Обиљежавање једне од најхуманијих битака у одбрамбено-отаџбинском рату организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.
 Министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Душко Милуновић рекао је да је ова битка значила живот и спас Србима на овим просторима.
 "На овај начин присјећамо се свих који су дали животе за Српску и нашу слободу", каже Милуновић, који је предсједник Одбора.
 Он је подсјетио да је битка за коридор била једина битка офанзивног карактера коју је Војска Републике Српске предузела у одбрамбено-отаџбинском рату.
 "Остале битке су биле одбрамбене - одбрана Сарајевско-романијске регије, Подриња и Бирча, одбрана западнокрајишких општина од хрватске агресије 1995. године, митровданске офанзиве на источну Херцеговину", рекао је Милуновић на конференцији за новинаре у Бањалуци.
 Он је нагласио да је битка за коридор била хумана битка у којој Српска није имала избора, јер је у окружењу било више од милион становника тадашње САО Крајине и овог дијела Српске.
"Због санкција које су биле уведене тадашњој СР Југославији, били су спријечени летови авиона, у болницама је недостајало кисеоника и 12 беба је умрло због тога што међународна заједница није дозволила да се кисеоник достави у бањалучку болницу", рекао је Милуновић.
 Када је ријеч о војним снагама, рекао је Милуновић, Војска Републике Српске је ангажовала Први крајишки корпус и Источнобосански корпус и њима су биле придодате јединице милиције САО Крајине, укупно 54.660 припадника, док су на супротној страни биле јединице ХВО-а и регуларне Хрватске војске, од 20.000 до 25.000 војника.
 "Нисмо имали избора и били смо сигурни да ћемо пробити коридор и да ћемо се спојити са матицом Србијом, јединим извором живота у том периоду. Непријатељ је поражен у неколико фаза, послије пробоја коридора ослобођени су градови у тој зони и створили смо пространи коридор који нас је повезао са матицом", рекао је Милуновић.
 Он је навео да омјер снага није одговарао војној тактици, јер да би се обезбиједио успјех у нападу неопходно је обезбиједити омјер три према један.
 "Војска Српске у том периоду није имала тај омјер, али без обзира на то, енергичниом акцијом успјела је да разбије непријатеља и ослободи гградове и подручја на том правцу напада", навео је он.
У тој операцији, нагласио је Милуновић, погинуло је 879 припадника Војске и полиције Српске и припадника јединица САО Крајине док су припадници ХВО-а и Хрватске војске имали 1.261 погинулог.

"Не дешава се често у ратовима да снаге које нападају имају мање губитке од оних које се бране. Податак да је међу припадницима ХВО-а погинуло и 343 припадника Хрватске војске говори о томе ко је био агресор у том периоду. Те снаге које су прешле на нашу територију починиле су злочине у Сијековцу и свим тим подручјима које су имале под контроом до доласка Војске Српске", навео је он.
 Милуновић је рекао да је битка за коридор и по оцјени хрватских официра, код професионалних војника изазвала дивљење када је ријеч о оном што је Војска Српске тада урадила.
 Помоћик министра рада и борачко-инвалидске заштите Радомир Граонић рекао је да ће програм обиљежавања почети у 10.30 часова када ће бити служен парастос за све погинуле борце у бици за коридор, те ће бити положен вијенац и цвијеће на спомен-обиљежје.
 "Поштујући закључке Републичког штаба за ванредне ситуације којима је забрањено окупљање више од 50 људи, Одбор је на ово обиљежавање позвао преставнике највиших институција Српске, те руководства градова Добој, Бијељина, општина Модрича, Вукосавље, Прњавор, Брод, Пелагићево, Шамац, Дервента и Брчко, те делегације Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука и невладиних организација произашлих из одбрамбено-отаџбинског рата", рекао је Граонић.



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.