Sign In

Милуновић:Невесињска пушка путоказ генерацијама

Објављено:

​Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао је данас да су три Невесињске пушке биле инспирација српском народу у одбрамбено-отаџбинском рату, а генерацијама које долазе треба да буду путоказ како да живе и боре се да сачувају слободу, част, територије и најближе.

Милуновић је истакао да је Невесињска пушка била инспирација свим борцима у ратовима који су долазили послије ње и да је промијенила политичку и географску карту Балкана.

- Након тог устанка, укључиле су се Србија и Црна Гора са добровољцима. Онда се жариште проширило на њихове територије, а послије тога изазвало пажњу великих свјетских сила - рекао је Милуновић у селу Крекови код Невесиња, гдје је служен помен и положено цвијеће на спомен-обиљежје поводом 145 година од почетка устанака у Херцеговини - Невесињске пушке.

Милуновић је подсјетио да је устанак почео 1875, а 1878. године на Берлинском конгресу Србија и Црна Гора су прошириле своје територије и добиле независност.

- Нажалост, они који су подигли устанак и највише утицали да до тих промјена дође, остали су под окупатором, само другим, јер је Аустроугарска на Берлинском конгресу анектирала БиХ, која је под њеном управом била наредних 30 година - навео је Милуновић.

Он је истакао да је Аустроугарска са анексијом БиХ донијела и своје законе, укључујући закон о обавезном служењу војног рока 1881. године.

- Невесињци ни то нису могли да прихвате и већ сљедеће године подигли су устанак познат као Улошки устанак, у којем су дигли оружје против Аустроугарске у намјери да спријече спровођење закона о обавезном служењу војног рока. На око 1.000 устаника, којима су се придружили и муслимани, морала је дође сила од 17.400 војника да га угуши - рекао је Милуновић.

Милуновић је нагласио да је Одбор за његовање традиција ослободилачких ратова установио и трећи датум - три Невесињске пушке.

- Невесињци су поносан, горд, слободарски народ и дио српског народа који је увијек ишао испред у слободу. Они су тако већ 3. јуна 1941. године код села Дрежањ дочекали усташке хорде који су дан прије мучки убили 27 познатих Невесињаца и кренули према селу Дрежања да побију становништво.

Међутим, четрдесетак наоружаних Невесињаца их је дочекало, разбило и натјерало у бијег. Устанак ширих размјера био је подигнут већ два дана након напада на Совјетски савез, 24. јуна и у совјетским књигама о одбрамбено-ослободилачком рату је записано да је управо српски народ на подручју Невесиња први који се побунио и дигао на устанак у фашистички поробљеној Европи - подсјетио је Милуновић.

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јул.



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.