Sign In

Састанак Ђокић - Михајловић: Повезивање у енергетици заједнички интерес цијелог региона

Објављено:

​Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић састао се данас у Београду са министром рударства и енергетике Србије Зораном Михајловић.

Током састанка је било ријечи о реализацији већ започетих, као и будућих пројеката, посебно у области хидроенергије и гаса.

Говорећи о пројекту гасификације, министар Ђокић је најавио да су током састанка разријшена нека питања која су била у застоју када је ријеч о споразуму о реализацији гасовода између Републике Српске и Србије и да је закључено да ће директор “Србијагаса” и представници “Гас РЕС-а” потписати споразум о сарадњи на гасификацији Републике Српске.

Он је подсјетио да је Стратегијом развоја енергетике Републике Српске до 2035. године предвиђена и гасификација у дужини од 325 километара.

“Наша намјера је да се повежемо на гасовод `Балкански ток`, који је Србија већ изградила кроз своју територију. Планирано је да се развија уз трасу ауто-пута од Кузмина до Бањалуке, односно Новог Града”, рекао је министар Ђокић.

Министар је истакао да је на састанку потврђена спремност за наставак реализације енергетских пројеката који су од заједничког интереса, што се, прије свега, односи на хидроелектране горњег тока ријеке Дрине, конкретно на хидроелектрану “Бук Бијела”.

Говорећи о овом пројекту, министар Ђокић је истакао да је ово пројекат од изузетног значаја који може допринијети даљем економском расту и Србије и БиХ, а на тај начин и Републике Српске.

„Увјерен сам да ће сви проблеми или застоји који прате овај пројекат бити отклоњени у наредном периоду разумним понашањем свих који могу да помогну да се ослободимо ових блокада или застоја које тренутно имамо”, рекао је министар Ђокић и подсјетио да нико није стварао проблем око тог пројекта када је за њега био заинтересован и њемачка компанија RWE, али када је речено да су електропривреде Србије и Републике Српске спремне да заједно граде овај пројекат, почео се стварати проблем.

“Мислим да је овде већи нагласак на проблему зато што је то Србија, а није нека друга држава”, оцијенио је министар Ђокић.

Он је рекао да постоји иницијатива групе посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ који су покренули поступак пред Уставним судом БиХ, оспоравајући Републици Српској право да додјели концесију за изградњу хидроелектрана Горња Дрина.

Министар је појаснио да они сматрају да је то требало да ради Комисија за концесије БиХ, која од оснивања до данас никада није додијелила ниједну концесију.

“Потпуно смо поштовали прописе којима је уређена концесиона област зато што се локација хидроелектрана Горња Дрина, Бук-Бијела, Фоча и Паунци, налази унутар територије Републике Српске која је, према Закону о концесији, надлежна да врши додјелу концесија за било коју активност на њеној територији”, рекао је он.

Указао је да се тиме не чини ништа корисно за сарадњу у региону и указао да је предсједник Србије Александар Вучић донацијом вакцина показао како се може сарађивати и пружити рука упркос свим проблемима и тешкоћама.

“Ништа није толико тешко да се не може превазићи. Зато очекујем да ће и Уставни суд БиХ правично одлучивати и донијети одлуку која неће блокирати овај пројекат јер то није само питање интереса Србије и Републике Српске, него има далеко ширу економску и сваку другу вриједност када се овај пројекат реализује”, рекао је министар Ђокић.

Он је поручио да у Републици Српској никада неће бити љубоморни када се у Федерацији БиХ појављује неки партнер из било које државе и увијек ће пружити подршку.

Подсјетио је да Република Српска никада није спорила концесију на ријеци Босни за ХЕ “Врандук” иако је ријека Босна заједничка и нагласио да подручје у којем су планиране хидроелектране на Дрини није гранично.

На састанку је, такође, разговарано и о интерконективним капацитетима у области електричне енергије, као и о сарадњи у области инспекцијског надзора, прије свега техничких инспекција.

“Појаснили смо који је стратешки интерес Републике Српске у области развоја интерконекције према Србији и дотакли и питање развоја мреже на подручју Љубовија-Сребреница, гдје ћемо створити услове за квалитетније и безбједније снабдијевање тог подручја далеководом снаге 110 киловолти”, рекао је министар Ђокић.

Министар рударства и енергетике Србије Зорана Михајловић поручила је да је. без обзира на све очито политичке одлуке на нивоу БиХ, и те како потребно наставити заједнички рад и бити много активнији, јер је интерес грађана изнад свих политичких одлука.

Она је објаснила да је у интересу енергетске безбједности региона да што прије почне изградња хидроелектрана на горњој Дрини и истакла да су ове три хидроелектране итекако економски оправдане, као што је значајна и гасификација.

“То се односи и на потребу да, када је енергетика у питању, више не размишљамо о томе која је која држава. Морамо да се повезујемо јер ако се не будемо повезали, бићемо изопштени из свих будућих конекција и производњи”, поручила је Михајловићева.

Она је истакла да су Република Српска и Србија показале да умију да заједно реализују пројекте и навела да је закључак њеног састанка са колегом из Републике Српске да је потребно да буду још бржи, ефикаснији и активнији.

“Када говоримо о томе шта можемо да учинимо да живот људи и са једне и са друге стране Дрине буде квалитетнији, да остану на овим просторима, онда говоримо једним гласом”, поручила је Михајловићева.

Она је објаснила да су хидроелектране на горњој Дрини од огромног значаја, не само за Србију и Републику Српску и БиХ, већ за цијели регион.

“Трансбалкански коридор, везан, пре свега, за повезивање Србије у високонапонској мрежи, од огромног је значаја и очекујемо да 2022. године почне да се ради мрежа ка граници са Црном Гором и БиХ, али и други далеководи за које се ради пројектна документација”, рекла је Михајловићева.

Михајловићева је навела да је инвестициона вриједност гасне интерконекције Србије са Републиком Српском око 47 милиона евра и да очекује потписивање споразума гасних компанија Србије и Српске о том пројекту у наредних седам дана.

“Након тога Влада доноси закључак и крећемо на обезбеђење споразума између БиХ и Србије како би ту гасну интерконекцију заиста изградили”, рекла је Михајловићева и најавила формирање заједничких радних група у гасној и другим областима.



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.