Sign In

Стручна расправа о Закону о привременом издржавању дјеце (Алиментациони фонд)

Објављено:

Министар породице, омладине и спорта Републике Српске, Соња Давидовић, изјавила је данас да је планирано да Нацрт закона о привременом издржавању дјеце /Алиментациони фонд/ буде упућен у Народну скупштину Српске у трећем кварталу ове године.

Она је додала да би корисници Алиментационог фонда била дјеца старосног доба до 18 година.

"Управо смо разговарали о једном изузетку, односно да та старосна граница буде продужена до завршетка средњег образовања, јер не завршавају сва дјеца средњу школу до 18. године", навела је Давидовићева.

Она је рекла да се већ дуже ради на радној верзији закона о привременом издржавању дјеце који је назван Закон о алиментационом фонду, додајући да је ријеч о својеврсном начину системске подршке првенствено дјеци која су оштећена када је у питању плаћање алиментације од несавјесних родитеља.

Према подацима из 2020. године око 300 породица ускраћено је за ово право, а за оснивање и функционисање Алиментационог фонда су, како је речено, потребна иницијална средства у износу нешто мањем од милион КМ.

Давидовићева је рекла да се још тражи најефикаснији модалитет функционисања, који ће смањити непотребне процедуре и функционисати онако како треба.

Професор на Правном факултету Универзитета у Бањалуци, Дарко Радић, истакао је да је ово питање прворазредне подршке дјетету, али исто тако посредно и мајчинству и заштити породице.

Он је додао да је ријеч о посебном закону који не постоји у правном систему Српске, али да има примјера у окружењу - у Хрватској, Црној Гори и другим европским земљама које су донијеле ове законе и на тај начин ријешиле једно врло важно питање.

"Држава би преко Алиментационог фонда реаговала у случају када родитељ који је дужан да издржава своје дијете или сродник не плаћају и у том случају би она исплатила то издржавање, а затим би на државу прешло право да се регресира од лица које је било дужно да даје издржавање", појаснио је Радић.

Он је рекао да ће Фонд, и поред почетних средстава неопходних за рад, вјероватно дјелимично и сам себе финансирати тако што ће у судским поступцима тражити оно што је он платио.

"То може да има и генералну превенцију, зато што такво дјеловање Фонда и успјех у судским поступцима може бити снажна опомена онима који су били неодговорни и нису извршавали ову обавезу", каже Радић.

Он је напоменуо да закон о привременом издржавању дјеце /Алиментациони фонд/ неће пружати комфор родитељу којем су дјеца повјерена и са којим живе.

"Напротив, они ће морати да изнесу бар дио посла, а то је да имају правоснажну судску пресуду којом је други родитељ обавезан на издржавање и на одређени износ. Од тог тренутка је могуће, ако тај не поштује пресуду, да укључе Фонд", објаснио је Радић.

Слободанка Кајевић из бањалучког Удружења самохраних родитеља "Понос" каже да након дугог низа година покреће ово питање, истичући да око 75 одсто људи не плаћа или избјегава да плаћа алиментацију.

"С обзиром да се ово питање покреће од 2003. године, у Удружењу смо задовољни јер немамо других рјешења. Држава ће наћи начин да наплати своја потраживања, ми као родитељи немамо те начине", каже Кајевићева.

Она је изразила наду да ће закон о привременом издржавању дјеце /Алиментациони фонд/ ускоро да заживи, истичући да је Удружење изнијело своје приједлоге.

Предсједник Удружења самохраних родитеља "Окриље" из Зворника, Ана Станојевић, истакла је да је данашња стручна расправа прилика за размјену мишљења и искустава са другим колегама, али и да се изнесу ставови и права ситуација са терена.

Стручној расправи присуствовали су представници струке, универзитетски професори, представници правосудне заједнице, центара за социјални рад, Министарства здравља и социјалне заштите, Омбудсмана за дјецу Републике Српске и други.



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.