Sign In

Петричевић: 2021. је година привредног и здравственог опоравка

Објављено:

Министар привреде и предузетништва Републике Српске Вјекослав Петричевић је у интервјуу за интернет портал „Бањалука нет" рекао да је захваљујући помоћи Владе Републике Српске привредним субјетктима у најтежим условима дошло до одржавања привредних процеса у 2020. години, а упркос смањењу пословних активности није дошло до смањења броја радних мјеста.

1.      Годину која је на измаку обиљежила је пандемија вируса корона, која је поред здравственог највише погодила и сектор привреде. У каквом положају је привреда Републике Српске дочекала један такав удар и колико је успјела да одолијева изазовима које је донијела пандемија?

Приоритет у 2020. години су били заштита живота и здравље грађана, па је сектор привреде био тај који је посљедично поднио терет једне тако тешке ситуације. Година 2020. је требала по свим прогнозама бити још успјешнија за привреду Републике Српске, у односу на 2019, али је цијели свијет већ почетком године дочекао изненадан удар короне и ми као мала привреда нисмо могли бити поштеђени негативних посљедица једног таквог стања.

Пандемија вируса COVID-19 негативно се одразила на економску активност, те је међу првима проблеме осјетила извозно индустрија. Познато је да је привреда Европске уније наш највећи спољнотрговински партнер и стање у државама попут Италије, Аустрије и Њемачке је посљедично утицало на нашу привреду, а нарочито пословање прерађивачког сектора.

Приликом прољетног „закључавања" у европским земљама пословни процеси су били обустављени, да би преко љета укидањем или ублажавањем рестриктивних мјера дошло до одређеног опоравка. Потом су нас охрабриле информације које смо добили од пословне заједнице да су се у другом полугодишту привредници добрим дијелом вратили на страна тржишта. Такође, позитивно је да су у међувремену земље ЕУ предузеле све мјере за смањење утицаја кризе на привредне токове и да су намијенили огромне пакете помоћи за економски опоравак.

Узевши у обзир колики су били материјални трошкови здравства једне тако озбиљне епидемиолошке ситуације, можемо констатовати да смо спремни дочекали тај удар и захваљујући подршци привреди већ од средине марта успјешно одолијевали изазовима током године.

2.      Које привредне гране су највише погођене и колика је улога мјера Влада Републике Српске у санирању негативних посљедица пандемије на привреду?

Највише угрожени привредни сектори током године били су угоститељство, туризам и путнички саобраћај, који су били под снажним притиском короне. С друге стране, уз одређене прекиде и потешкоће остали привредни процеси су се наставили одвијати, а привреда радити са мање или више смањеним интезитетом.

Одређени број компанија задржао је постојећи ниво производње и наставио испоручивати робу ино-партнерима, док се дио привредника брзо прилагодио и пребацио на други модел пословања, у шта смо се имали прилику увјерити током године приликом обиласка појединих компанија из обућарског или дрвопрерађивачког и металског сектора.

Након што је у марту 2020. године проглашена глобална пандемија вируса корона, Влада Републике Српске, Републички штаб за ванредне ситуације и друге републичке институције усвојиле су низ мјере које су за циљ имале подршку угроженим привредним субјектима у Републици Српској.

Захваљујући помоћи привреди у најтежим условима дошло је одржавања привредних процеса, а упркос смањењу пословних активности није дошло до смањења броја радних мјеста. Наиме, подаци Завода за запошљавање Републике Српске које прате кретања од марта па до данас говоре да је било за 2.500 мање пријављених лица којима је радни однос престао у том периоду од оних који су пронашли ново запослење.

Важно је нагласити да је чак и у вријеме пандемије дошло до повећања просјечне нето плате у Републиси Српској што је био тренд током цијеле 2020. године. Тако смо већ у првој половини године износом просјечне плате по први пут претекли Федерацију БиХ и тако је остало до краја године када је у новембру забиљежана плата од 969 КМ.

Зато, можемо рећи да је, упркос свим потешкоћама, улога мјера Владе Републике Српске у санирању негативних посљедица пандемије на привреду била значајна што потрвђују и поменути подаци.

3.      Према првим процјенама колику штету је привреда претрпјела и у ком временском оквиру можемо очекивати назнаке опоравка?

Ми се још увијек суочавамо са посљедицама оваквог стања па ће се укупна штета, директна и индиректна, израчунати када прође ова криза. Ситуацију у 2020. можемо посматрати кроз очекиван пад БДП-а за ову годину који је остао на нивоу пројектованих 3.5%. Према посљедњим доступним подацима бруто домаћи производ Републике Српске у 3. кварталу ове године, био је мањи за 3,4 одсто а за посљедњи квартал ће тек бити сачињен, али сигурно можемо рећи да ћемо бити у групи мање погођених земаља уколико се упоређујемо са другим државама у региону.

Позиција привреде у овој години биће боља јер ја вјерујем да је оно најгоре иза нас. Надам се да захваљући побољшању епидемиолошке ситуације, али и процеса вакцинације, долазе боља времена за привреду, односно постепног враћања на стање прије пандемије.

Могу да нас охрабре и подаци које пратимо из дана у дан, да је мање обољелих, односно позитивних на вирус корона, што улијева наду да видимо свјетло на крају тунела. Темпо опоравка у иностранству ће диктирати и наш опоравак, нарочито када говоримо о индустрији која је готово у потпуности наслоњена на извоз.

Генерално, битно је да 2021. започне трендовима у којима ћемо се из негативних кретати ка позитивнима привреднима показатељима. Ми гледамо у период до средине године, уколико до љета вирус буде стављен под контролу, да је онда реално очекивати да у другој половини 2021. привреда ухвати замајац и почне биљежити позитивне резултате, а да се најдаље у 2022. вратимо на ниво из 2019. године.

Корона је показала сву непредвидивост док је пандемија у току, па је тешко бити прецизан прогностичар и за потпуни економски опоравак коме стремимо. Ипак, вјерујем да је 2021. година - година опоравка, како здравственог тако и привредног. Симболично да кажем, оздрављењем људи оздравиће и привреда и доћи ће до опоравка свих грана индустрије.

 

4.      Већ двије године сте на челу Министарства привреде и предузетништва Републике Српске. Када сумирате постигнуте резултате, који су то моменти/потези у току вашег мандата, који су мапирали даљи развој привредног амбијента у Републици Српској?

Уколико се осврнемо на конкретне резултате то су свакако законска рјешења која су усвојена у протекле двије године, или се у току ове године требају наћи у скупштинској процедури, као и све оне активнсоти које су биле усмјерене за подршку првивреди, а плод су рада тима нашег министарства. Поменуто повећање просјечне плате као резултат једног квалитетног закона попут Закона о подстицајима у привреди Републике Српске су између осталог обиљежили рад нашег министарства у ове двије године.

Ту су и многи други закони попут Закона о друштвеном предузетништву, Закона о вансудском финансијском реструктурирању, те пројекти попут увођења Регистра подстицаја, а пред нама су свакако израде нових прописа којим ћемо настојати да унаприједимо привредне активности Републике Српске.

Могу и истаћи да је Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске дала позитивно мишљење Министарству привреде и предузетништва за 2019. годину, дакле већ у 1. години рада једном новоформираном министарству што говори да смо радили добар посао.

Као министар сусретао сам се са власницима и директорима великих компанија код нас и у иностранству, али и малим предузетницима у Републици Српској и оно што ме лично дотакло је када вам један занатлија, из неког мањег мјеста каже да му је важно што сте га посјетили, саслушали и помогли у отклањању неког проблема у његовом пословању од ког живи његова породица.

Дакле, за бољи привредни амбијент у Републици Српској битно нам је да имамо сарадњу са страним партнерима и радимо на привлачењу страних инвестиција, али и да будемо контакт тачка са представницима занатско-предузетничке дјелатности и имамо подједнако разумијевање за једног обућара, фризера или мајстора.

На крају, за привредни амбијент је веома битно да постоји министарство привреде и предузетништва које представља сервис за привреднике и управо је година иза нас показала колико је било важно да постоји та конекција са представницима реалног сектора, гдје смо заједнички, свакодневно, радили на рјешавању проблема и изазова које је једна виша сила као што је пандемија ковида ставила пред нас.

5.      Колико су страни, али и домаћи инвеститори заинтересовани за улагања у привреду Републике Српске? Која улагања су се до сада показала најатрактивнијим? У протеклом периоду доста се говорило и о поједностављивању процедура и стварању повољније атмосфере за инвеститоре. Који су то актуелни пројекти који се спроводе с тим циљем и на који вид подршке могу да рачунају домаћи привредници у наредној години?

Напомена – спојена два слична питања

Захваљујући повољној географској позицији у Републици Српској можемо рећи да период након пандемије може бити прилика за интензивнији привредни развој. Криза је показала рањивост модела глобалног концепта снабдијевања и производње на Далеком истоку и свакако да ће европске компаније тражити партнере ближе својим централама и купцима. Након што прође ковид криза очекујемо појачан интерес за инвестиције, а закони попут Закона о слобобним зонама отклањају препреке и утичу на стварање повољнијег пословног амбијента.

Влада константно ради на унапређењу конкурентности привреде и током протекле године дошло је до растерећења привреде кроз одређена законска рјешења чиме су смањена или укинута одређена непореска давања и таксе,  а што ће се и наставити и у наредном периоду.

Програмом економских реформи Републике Српске за период 2021-2023. године, дефинисано је 20 реформских мјера у осам структурних области за савладавање кључних препрека за конкурентност и раст, уз конкретне приједлоге мјера за њихово отклањање.

Када је ријеч о пројектима подршке за привреднике током ове године то ће бити још један Јавни позив за набавку нових технологија и нове опреме за прерађивачку индустрију из надлежности Министарства, а имаћемо на располагању средства од четири милиона КМ у првом кварталу ове године.

Такође, наставићемо са исплатом подстицаја у сладу са Законом о подстицајима на повећање плата у привреди Републике Српске. Пословни субјекти ће и ове године моћи путем апликације "е-подстицај" на сајту Министарства привреде и предузетништва подносити захтјеве, у оквиру одговарајућег обрачунског периода.

6.      У којим сегментима привреде Српске видите највећи потенцијал развоја Републике Српске и које су то интервенције којима Влада планира да унаприједи положај Републике Српске по том питању?

Стварање повољних услова за инвестиције и подстицање директних страних инвестиција, представља једну од кључних развојних политика Владе Републике Српске. Наш потенцијал развоја можда се најбоље види кроз промотивну кампању Министарства привреде и предузетништва под називом „Српска – Република могућности" која је као отежавајућу околност имала да је представљена у марту, након чега је појава вируса корона помјерила реализацију свих планираних активности и очекивања које смо имали за протеклу годину.

Као главне разлоге за инвестирање у Републику Српску наводимо повољан гео-стратешки положај и саобраћајну повезаност, конкурентну радну снагу и ниске трошкове пословања, политику подстицаја за страна улагања и успостављање слободних зона.

Ми смо поменутом компањом представили инвестиционе могућности кроз промотивни видео спот под називом „Српска – Република могућности", преведен на енглески, руски и њемачки језик, промотивну брошуру, као и интернет портал намијењен инвеститорима.

Међу водеће индустрије представили смо металну и електро индустрију, као константно растући сектор са највећим извозницима и бројним ино партнерима. Затим индустрију текстила, коже и обућа као сектор познат по партнерствима са свјетски познатим брендовима и бројним могућностима за развој.

Потом дрвопрерађивачку индустрију са 150 година дугом традицијом и апсолутном покривеношћу шумом од преко 50% земљишта, док прехрамбена индустрија представља сектор са једним хектаром обрадивог плодног земљишта по становнику. Ту су обновљива енергија са обиљем хидро-енергије, заједно са вјетром, соларним и гео-термалним потенцијалом, као и туризам са отвореним потенцијалом у периоду након окончања пандемије.

Упркос проглашењу пандемије, представљање Републике Српске и промоција њених инвестиционих потенцијала је континуирана активност коју ће Министарство привреде и предузетништва, у сарадњи са другим министарствима Владе Републике Српске, реализовати и у будућности.

Промоција потенцијала Републике Српске за привлачење инвеститора биће од изузетног значаја у периоду након пандемије вируса корона, када ће се промотивна кампања интензивирати с обзирим да постоји реална могућност за повећан интерес инвеститора у простор југоистичне Европе.

7.      Са коликим буџетом за наредну годину располаже Министарство на чијем сте челу и у које пројекте планирате да преусмјерите та средства?

 

За подстицаје за повећање плате радника и гранта за подршку развоју привреде и побољшања ефикасности пословања и увођења нових технологија намијењена су средства и у 2021. години. Износ подстицаја за повећање плате радника зависиће од броја пријављених привредних субјеката, а почетни износ је оквирно 5 милиона док је за подршку развоју увођења нових технологија у 2021. намијењено 4 милиона КМ.

Упркос проблемима које је донијела криза са корона вирусом, значајно је да наставимо са улагањем у савремену опрему и позитивно је било чути, прилком недавног потписивања уговора за подршку у набавци нових технологија, да привредници планирају нова улагања у 2021. години како би изашли на европско тржиште и били конкуретни. Значајно је да за те, али и друге намјене, имају подршку Министарства привреде и предузетништва и Владе Републике Српске кроз све програме и мјере које ћемо проводити током ове године.

Осим овога, привреда ће у овој години на располагању имати средства из Компензационог фонда, као и подршку Гарантног програма. Имајући ово у виду можемо рећи да у години која је пред нама неће изостати подршка реалном сектору кроз директне интервенције министарства, док ће првиреда путем Компензационом фонда и Гарантног програма моћи рачунати на укупна средства у износу до 450 милиона КМ.

 

 

 




Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.