Sign In

Петричевић: Слободне зоне обезбјеђују више инвестиција и радних мјеста

Објављено:

​Министар привреде и предузетништва Републике Српске Вјекослав Петричевић рекао је да би успостављање и функционисање слободних зона у Српској утицало на већи прилив домаћих и страних инвестиција, више радних мјеста, већа улагања у инфраструктуру, већи обим посла за кооперанте из домаће привреде, као и стварање услова за стицање нових знања и вјештина домаће радне снаге.

- Слободне економске зоне се налазе у више од 140 економија широм свијета, у готово три четвртине економија у развоју и у готово свим економијама у транзицији - рекао је Петричевић Срни говорећи о Нацрту закона о слободним зонама, који је јуче усвојила Народна скупштина Српске.

Петрићевић је навео да слободне зоне постоје и у Македонији, Хрватској и Словенији, али да је Србија од свих земаља региона најбоље развила своје слободне зоне.

- Србија има 14 слободних зона у којима послује више од 200 компанија које запошљавају око 35.000 радника. Највећим дијелом ријеч је производним компанијама, а највише их је из ауто-индустрије, металуршке и текстилне индустрије - појаснио је Петричевић.

Према његовим ријечима, годишњи промет слободних зона у Србији износи око пет милијарди евра, вриједност остварене производње 2,4 милијарде евра, од чега се на извозе односи 2,2 милијарди евра, што чини 14 одсто укупног извоза Србије.

- Најуспјешније слободне зоне у Србији су, по висини изоза и броју запослених, Крагујевац, Суботица и Пирот, чија искуства желимо да примјенимо и у Републици Српској - нагласио је он.

У складу са Законом о порезу на додату вриједност, од плаћања ПДВ-а ослобођен је увоз добара намијењених за потребе слободних зона, роба испоручена унутар слободне зоне, као и пружање услуга повезних са прометом наведених добара унутар зоне

Када је ријеч о царинским повластицама, у складу са Законом о царинској политици БиХ, ослобођена је од плаћања царина на робу у слободној зони, осим ако се таква роба стави у слободан промет на територији БиХ.

Такође, општине или градови могу самостално да дају посебне повластице у складу са својим надлежностима, било да је ријеч о закупу, продаји земљишта, комуналним накнадама и слично, док републички органи управе могу да понуде корисницима зона све подстицаје које и иначе дају привредницима, напримјер подстицаји за повећање плата, за увођење нових технологија, за запошљавање и друго.

Важећи Закон о слободним зонама Републике Српске усвојен је 2003. године, а ова област је регулисана и Законом о слободним зонама у БиХ, који је у важећој форми усвојен 2009. године, међутим, у циљу подстицања оснивања слободних зона, као инструмента унапређења пословног окружења и конкурентности, постојала је потреба да се одредбе важећег закона прецизирају, иновирају и допуне у складу са савременим трендовима. У том контексту су кориштена искуства успјешних слободних зона у окружењу.

Нацртом закона о слободним зонама Српске прецизиран је поступак оснивања слободне зоне, рад слободне зоне, дјелатности које се могу обављати у њој, као и престанак рада слободне зоне.

- Такође, јасније је прописана надлежност и улога свих институција Републике Српске у оснивању и праћењу рада слободних зона. Новим законом о републичкој управи је јасно дефинисана надлежност за слободне зоне, тј. иста је дата у надлежност Министарству привреде и предузетништва, што у претходном периоду није био случај и што је створило основ за квалитетније прописивање предметног закона о слободним зонама - наводи се у нацрту овог закона.




Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.