Sign In

Петричевић: Подршком реалном сектору сачувати радна мјеста

Објављено:

​Вјекослав Петричевић, министар привреде и предузетништва Републике Српске, у интервју за веб портал Српска инфо изјавио је да је бреме кризе потребно равномјерно распоредити тако да не угрозимо ни послодавца, да сачувамо свако могуће радно мјесто, а да држава понесе терет који објективно може да издржи.

Привредници кажу да најгоре тек долази, јер им партнери отказују и редукују уговоре. Да ли Влада има одговор у том смислу?

Министарство привреде и предузетништва константно ради на проналаску најбољих рјешења за привреду и то у директној сарадњи са привредницима. Проблем који заједнички увиђамо је да многи привредни субјекти зависе од извоза у земље које биљеже највећи пад привредних активности, а то се првенствено односи на Словенију, Италију и Њемачку

Чињеница је да су предвиђања на почетку пандемије биле оптимистичнија, јер се вјеровало да ће се с доласком љета, попуштањем епидемиолошких мјера и отварањем привредних токова ствари вратити на старо. Сада, након четири мјесеца, очигледно је да је ситуација и код нас и у Европи подједнако озбиљна, па ће самим тим период за стабилизацију и економски опоравак бити дужи.

Ипак, упркос свему Влада је имала правоврмени економски одговор на први удар кризе укључујући различите пореске олакшице, субвенције, мораторијуме на кредите, помоћ радницима и послодавцима у виду уплате пореза, доприноса и најниже плате, те осталим рјешењима којима настојимо растеретити привреду. Захваљујући овим мјерама, који до сада укључују више од 100 милиона КМ из фондова за подршку реланом сектору, сачувана су многа радна мјеста и то потврђују не само подаци о броју отпуштених радника, већ и повратне информације које добијамо од већине послодаваца.

Најављена је повољна кредитна линија за привреднике и предузетнике који ће бити реализована уз гаранцију Гарантног фонда Републике Српске. Kолика је заинтересованост за те кредите, ако привредници већ сада кажу да имају све мање посла?

Ова кредитна линија представља вид подршке привредним субјектима који немају довољно имовине или им је имовина отперећена кредитима, с обзиром да Република Српска гарантује до 70 одсто износта кредита. Ниже каматне стопе, уз грејс период до 12 мјесеци, су добар замајац за предузетнике и мала предузећа, како би обезбиједили ликвидност, набавили неопходна средства и наставили пословање.

Наш циљ је да овим фондом наставимо са подршком привреди, а на округом столу, који је протекле седмице окупио највише државне функционере, представнике Владе и послодавца, анализирана је тренутна ситуација пословања у отежаним условима те су разматране нове мјере као одговор на растерећење привреде. Идеја око које треба да се окупимо је да равномјерно распоредимо бреме кризе, на начин да не угрозимо ни послодавца, сачувамо свако могуће радно мјесто, а да држава понесе терет који објективно може да издржи.

У протеклом периоду посјетили сте неколико предузећа. Kакве сте утиске стекли о пословању за вријеме првог удара кризе?

Настојећи да чујемо искуства послодаваца из прве руке, редовно пратимо њихове пословне активности  и процесе на терену, гдје смо се могли увјерити да су мјере које је Влада донијела имале позитивне ефекте. Одређене дјелатности су више погођене негативним утицајем Цовида-19 и њима је помоћ Владе била пријеко потребна, а у разговору са власницима могли смо чути да су они успјели сачувати производњу или исплатити минималне плате управо захваљујући подршци коју су добили.

С друге стране, видјели смо добре примјере, послодавце који одолијевају кризи или који су пронашли другачији модел пословања. Једна од предности малих економија, каква је наша, је да је флексибилна па се привредници и предузетници могу лакше прилагодити захтјеву тржишта, преусмјерити производњу или пронаћи другог партнера и купца.

Без обзира на кризу, у Републици Српској је забиљежено повећање просјечне плате и први пут, у мају, је већа него у ФБиХ. Kако то објашњавате?

Повећање нето плате, која је у априлу износила 950 КМ, је показетељ да смо били на добром путу за привредни развој у 2020. години. Пројекције раста БДП-а биле су 2.5 %, а знаке опоравка је давала индустрија, што су говорили подаци о расту производње за прва три мјесеца ове године. Примјена Закона о подстицајима је, између осталог, утицао да смо по 1. пут престигли Федерацију БиХ по висини нето плате, а привредни субјекти који су остварили право на подстицај су својим радницима у просјеку увећали нето плату за 100 КМ.

Ваше министарство припрема два битна и занимљива закона – о друштвеном предузетништву и о слободним зонама. Kако ће ће ова два закона да допринесу бољем, лакшем и ефикаснијем пословању привреде и предузетништва?

Закон о друштвеном предузетништву ће по први пут регулисати пословање правних лица којима основни циљ није профит већ помоћ рањивим групама које у постојећим условима теже долазе до посла. Нацрт закона је подржала ЕУ и његовим доношењем омогућиће се лакши приступ фондовима за ову област, а у израду закона подједако су били укључени пословна заједница и невладин сектор. Законом су предвиђене одређене олакшице за власнике, који ће на крају године моћи задржати 50 одсто добити, а других 50 одсто реинвестирати или усмјерити у хуманитарне сврхе.

Планирано је да се у посљедњем кварталу ове године у скупштинској процедури нађе Закон о слободним зонама, у чијој изради смо користили најповољнија рјешења међународних зона, првенствено оне у Пироту. Ова зона важи за најбољу у Европи и трећу у свијету, те остварује пословни резултат близу милијарду евра годишње. Слободне зоне представљају мјесто које привлачи врло озбиљне компаније, а Република Српска може да примијени позитивна искуства из ове области у свом законском рјешењу.

Фото: Синиша Пашалић/РАС Србија




Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.