Sign In

Предсједник Владе Републике Српске представио Приједлог програма економских реформи Републике Српске за период 2021-2023. година у Народној скупштини Републике Српске

Објављено:

​Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић истакао је данас у Народној скупштини да се у Републици Српској од 2021. до 2023. године може очекивати опоравак привредног раста по стопама 2,6, те 3,2 и три одсто респективно, као резултат опоравка домаће тражње, постепеног опоравка извозне тражње и позитивног ефекта инвестиција.

"Очекивани раст привредне активности у земљама окружења, иако нижег интензитета, омогућиће позитивна кретања у спољнотрговинској размјени и одразиће се на раст индустријске производње, посебно прерађивачке индустрије, која је извозно оријентисана", рекао је предсједник Владе.

Он је нагласио да се од 2021. до 2023. године може очекивати опоравак енергетског сектора.

"Раст индустрије омогућава већа улагања, као и повећање броја запослености, а то ће уз раст личних примања омогућити раст домаће потрошње. Планирана инвестициона улагања би, такође, требала да допринесу укупном привредном расту", додао је предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.

Он каже да ће у периоду 2021-2023. година бити настављена иницијатива и реформски процеси који су започети у претходном времену.

"Ријеч је о комплексним и опсежним вишегодишњим реформским процесима, чије спровођење ће допринијети реализацији главних циљева политика Владе Републике Српске датих у седам приоритетних области, а које су дефинисане након идентификације кључних препрека за конкурентност и инклузивни раст", рекао је предсједник Владе Републике Српске.

Структурне мјере, навео је он, односе се на реформу тржишта енергије и транспорта, реформу тржишта електричне енергије, пољопривреду, индустрију и услуге, унапређење конкурентности пољопривреде, шумарства и водопривреде, те пословно окружење и смањење неформалне економије.

"Влада Републике Српске ће у наредном трогодишњем периоду наставити са спровођењем реформи у области тржишта енергије и транспорта, укључујући реструктурисање`Жељезница Републике Српске`", нагласио је предсједник Владе.

Према његовим ријечима, у области пољопривреде наставиће се са спровођењем активности на унапређењу конкурентности пољопривреде, шумарства и водопривреде, а извршено је повећање субвенција.

"С циљем превазилажења негативних утицаја пандемије вируса корона на пословање привреде, планирана је подршка прерађивачкој индустрији, реализацијом пројеката и подршком развоју домаћег производа и базне индустрије. Такође, због вишеструких утицаја на пословање, планирана је мјера која се односи на јачање подршке опоравку предузетништва. Биће настављене активности у области туризма", навео је предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.

Такође, рекао је он, с циљем побољшања квалитета и ефикасности здравствене заштите, један од главних циљева политика у наредном периоду остаје спровођење реформе здравственог система и социјалне заштите, као и активности у области повећања ефикасности тржишта рада укључујући и институционално јачање Завода за запошљавање, и унапређење усклађености образовања са тржиштем рада ради боље повезаности, што представља један од најозбиљнијих и најхитнијих изазова.

Предсједник Владе је рекао да ће у наредном програмском периоду бити настављено успостављање ефикаснијег система управљања научноистраживачким и иновационим потенцијалом у Републици Српској.

"Посебна пажња биће посвећена другој фази реформе Инспектората Републике Српске и инспекција свих нивоа власти. Циљ је повећање транспарентности и контрола рада инспекцијских органа, ради елиминисања могућности селективног приступа у избору и третману предузећа која су предмет инспекције. Уједно, дугорочни циљ је обједињавање инспекција свих нивоа власти у Инспекторат Републике Српске, како не би било преклапања надлежности и некоординисаног приступа, како би била смањена сива економија и олакшавања пословања", рекао је предсједник Владе Републике Српске.

Он је рекао да ће се системски радити на јачању повјерења пословних субјеката и грађана активностима на расту интегритета пореских и контролних органа, које су у надлежности Пореске управе Републике Српске.

"У области пронаталитетне политике обезбиједиће се бесплатни уџбеници за све ученике првог и другог разреда, као и за треће и свако наредно дијете из породица са троје и више дјеце", навео је предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.

Предсједник Владе је напоменуо да су основни оквир за израду наведеног документа меморандуми о заједничким политикама и мјерама потписани у децембру 2017. године са социјалним партнерима Владе Републике Српске.

"Реформа јавних предузећа је, поред реформе здравственог система, најважнији задатак. Сва јавна предузећа треба да изађу са планом реорганизације, те јасно дефинисаним смањењем броја радника, начином смањења обавеза и јасно дефинисаним приходом који ће обезбиједити кроз домаћинско пословање базирано на корпоративним принципима. У сарадњи са техничком мисијом Међународног монетарног фонда, спровешће се независна ревизија пословања јавних предузећа, те након тога дефинисати јасан низ корака у реформи јавних предузећа, с циљем повећања транспарентности и одговорности у њиховом раду", рекао је предсједник Владе Републике Српске.

Он је оцијенио да је потребна набавити нови систем за управљање фискализацијом.

Предсједник Владе је подсјетио да су доношењем уредбе са законском снагом о пореским мјерама за ублажавања економских посљедица насталих усљед вируса корона ублажене негативне економске посљедице.

"Утврђене су пореске мјере које обухватају продужење рока за подношење годишњих пријава, продужење рока за измирење пореских обавеза, укидање рјешења о одгођеном плаћању пореских обавеза, као и друге мјере које су повезане са облашћу пореза и доприноса", истакао је предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.

Он каже да је уредбом о пореским мјерама за ублажавање економских посљедица насталих усљед вируса корона предвиђена мјера која се односи на подршку привредним субјектима с циљем очувања запослености.

"Влада Републике Српске основала је Штаб за праћење штетних посљедица вируса корона на стање у привреди који је усвојио сет мјера за ублажавање посљедица пандемије на привредне субјекте, а једна од њих била је хитна исплата поврата пореза и доприноса за повећање плата у 2019. години. Банкарски сектор Републике Српске, и поред пандемије вируса корона, задржао је адекватну стабилност и ликвидност", навео је предсједник Владе Републике Српске.

Он је подсјетио да је укупни дуг Републике Српске 5,870 милијарди КМ, односно 53,9 одсто бруто домаћег производа.



Подијелите страницу

Copyright © 2019. Влада Републике Српске.

Сва права задржана. Садржај ових страница не смије се преносити без дозволе и без навођења извора.