Влада Републике Српске усвојила је Двадесет и осми извјештај Савјету безбједности Уједињених нација који je, у име Републике Српске као потписнице свих анекса који чине Дејтонски споразум, генералном секретару УН и земљама чланицама Савјета безбједности, упутио предсједник Владе Републике Српске.
Двадесет и осми извјештај Републике Српске Савјету безбједности УН односи се на период мај 2021 - октобар 2022. године и у њему, као и у својим досадашњим извјештајима, Влада Републике Српске изражава своја виђења о кључним питањима и проблемима са којима се суочава БиХ, а у циљу разјашњавања својих становишта члановима Савјета безбједности и међународне заједнице.
У првом дијелу, Извјештај се бави резултатима избора у БиХ oдржаних 2. октобра 2022. године, укључујући успјех актуелне владајуће коалиције у Републици Српској, који су доказали подршку бирача из Републике Српске њеној енергичној одбрани Дејтонског споразума. У овом дијелу Извјештај говори и о избору два политичара у Предсједништво БиХ који раде на укидању Дејтонског споразума, што је за жаљење, ускраћивању представљања Хрватима у Предсједништву БиХ и налогу Централне изборне комисије за поновно бројање резултата избора за предсједника Републике Српске.
У другом дијелу, објашњава се зашто је поштовање Дејтонског споразума од суштинског значаја за успјех БиХ с обзиром на њену трагичну историју. Такође се констатује да многи успјешни демократски системи предвиђају регионалну аутономију и национална права. Наглашава се посвећеност Републике Српске Дејтонском споразуму и потреба да међународна заједница и бошњачко руководство у БиХ престану да нападају Споразум и прихвате га као кључ будућности БиХ.
У трећем дијелу наглашава се да безбједност у БиХ није угрожена упркос неодговорној реторици појединих бошњачких политичара, те да је узбуњивање јавности због безбједносне ситуације у БиХ циничан политички трик. Такође се истиче да Република Српска досљедно искључује свако прибјегавање насиљу и да нема планове за отцјепљење.
Четврти дио Извјештаја бави се штетним посљедицама које дјеловање Канцеларије високог представника (ОХР) и даље оставља у БиХ. Објашњава се по чему су диктаторска овлашћења која је ОХР приграбио очигледно незаконита и зашто одлуке њемачког дипломате Кристијана Шмита флагрантно крше Дејтонски споразум. У овом дијелу наводи се и зашто жестоко одбијање бошњачких странака да прихвате Шмитову одлуку помаже да се разоткрије нелегитимност ОХР-ових овлашћења. Штавише, констатује се све већа подршка затварању ОХР-а и позиви ОХР-у да се коначно одрекне приграбљених диктаторских овлашћења.
Коначно, у петом дијелу поздравља се недавна одлука Европске комисије којом се препоручује да БиХ добије статус кандидата за чланство у ЕУ и наглашава подршка Републике Српске европским интеграцијама БиХ.
Двадесет и осми Извјештаја Републике Српске Савјету безбједности Уједињених нација доступан на интернет страници Владе Републике Српске.