Вршилац дужности директора Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић уручио је данас у Бањој Луци рестаурирану икону Богородице из Соколова Његовом преосвештенству eпископу бихаћко-петровачком господину Сергију.
„Желим да благодарим Богу за овај бисер који је био дубоко закопан у прашини историје и страдања нашег народа. На простору Епархије бихаћко-петровачке имамо мноштво светих мученика и чиме би се похвалили него њима, док су иконе и фреске, нажалост, уништаване кроз вијекове“, рекао је епископ Сергије.
Према његовим ријечима, једино у Ливну су сачуване богате иконе, што је од велике важности за тај град, Србе и Српску православну цркву.
„Икона Богородице из Соколова биће нам нови почетак и отвориће врата за даља истраживања у западнијем дијелу Бихаћко-петровачке епархије и очување духовног и културног насљеђа“, истакао је епископ Сергије.
Икону из старе цркве Успења Богородице у Соколову открила је група ентузијаста. Са благословом Његовог преосвештенства eпископа бихаћко-петровачког господина Сергија и уз подршку Републичког секретаријата за вјере, урађена је рестаурација и конзервација иконе у Музеју Републике Српске. 
„Икона Богородице из Соколова је повод да кажемо нешто више о односу према нашој културној баштини, прије свега, баштини Српске православне цркве и српског народа. Треба више да улажемо у рестаурацију, конзервацију и презентацију иконописног блага, рукописног блага, блага у дрвету, камену или металу у Републици Српској и БиХ“, рекао је вршилац дужности директора Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић.
Он је указао на процјену да нам је остало осам одсто културног блага иза наших предака, све остало је страдало у ратовима, пожарима, крађама, па чак и нашим немаром.
„Управо ова икона је примјер на који начин се може ентузијазмом и професионалношћу, уз благослов Српске православне цркве, доћи до једног бисера какав је икона Богородице из Соколова, заштити то благо и вратити тамо гдје припада, у овом случају у Бихаћко-петровачку епархију“, истакао је Давидовић.
Говорећи о важности откривања, рестаурације и конзервације, као и презентације културног насљеђа, Давидовић је подсјетио да су управо с тим циљем отворени музеји у манастиру Житомислић и Гомионица, у припреми је музеј у Епархијском двору у Бијељини, започета је рестаурација једне од најзначајнијих икона у Српској православној цркви - Чајничке Богородице, те рестаурација рукописних књига из манастира Гомионица.
Према процјени историчарке умјетности Љиљане Шево, икона Богородице из Соколова потиче из 18. вијека и рад је одличног грчког иконописца, највјероватније поријеклом са Јонских острва, јер су били врло активни у том раздобљу.
„Икона је по својим естетским дометима заиста изузетно остварење, сјајног, сигурног цртежа, веома богатог колорита и са богато украшеним ореолима и рељефним отисцима у злату. Позлата је права, што је чини заиста драгоцјеним производом тог времена“, појаснила је Шево.
Ради се о триптиху - икона се састоји из три дијела. На централном пољу је приказано крунисање Богородице а на бочним крилима су појединачни ликови светитеља - Светог Николе, Светог Пантелејмона, Светог Јована Претече и Светог Георгија.
„Такве иконе су углавном на подручје Херцеговине, Босне и сјеверне Далмације долазиле из градова на источној обали Јадрана, гдје су грчки сликари имали своје колоније и неке своје трговачке канале. У то нас још више увјерава чињеница да у манастиру Крка постоји један триптих који својим стилским особинама и сликарским рукописом показује да се ради готово сигурно о истом иконописцу. Предстоје нам архивска и теренска истраживања да бисмо евентуално дошли до података о идентитету сликара“, рекла је Шево.
Она је нагласила изузетну естетску, али и историјску вриједност иконе која представља свједочанство о одређеном времену.
„Соколово је сада једва насељено мјесто, а у историји то је била једна веома богата и просперитетна заједница и врло је важно што је икона спасена и конзервирана. Морам да упозорим да нажалост у нашим црквама и приватним збиркама још увијек има много изразито вриједног материјала који није чак ни евидентиран, а камоли физички и законски заштићен“, истакла је Шево.
Она је изразила наду да је данашњи догађај почетак значајније сарадње Српске православне цркве, институција које се баве заштитом насљеђа, локалних заједница и појединаца на томе да се попише, те законски и физички заштити наше пребогато насљеђе.
За одличан посао рестаурације и конзервације иконе Богородице из Соколова заслужне су виши конзерватор Дијана Пешикан-Егић и сликар-конзерватор Ђурђица Бјелошевић из Атељеа за конзервацију и рестаурацију у Музеју Републике Српске.
„Када је ова икона стигла у наш атеље, била је у јако лошем стању. Дрвени носилац је био веома  нестабилан, бојени слој доста запрљан од чађи, а присутни су били и остаци цурења воска. Сам ток конзервације је текао тако што су урађени потребни столарски радови и извршена консолидација носиоца, потом је услиједило чишћење, па ретуш и китирање оштећења. Током свих фаза конзервације вођено је рачуна да се не наруши сам интегритет дјела и патина времена“, појаснила је сликар-конзерватор Ђурђица Бјелошевић.
Рестаурирана икона из старе цркве Успења Богородице у Соколову представљена је у Музеју Републике Српске уз присуство представника Српске православне цркве, Народне скупштине Републике Српске, Министарства просвјете и културе Републике Српске, те представника културних установа и стручњака из ове области.
Порука упућена са данашњег скупа је да сви заједно треба да дамо допринос заштити културно-историјске баштине Српске православне цркве и српског народа као темељних вриједности нашег идентитета.